Мистериозна књига коју нико не умије да дешифрује
Мистериозну књигу из 1430. године, познату као Војничев рукопис, нико до сада није успио да дешифрује. Језик и илустрације у спису, који се тренутно налази у библиотеци Јејла, вјековима су тајна за све који су покушали да их протумаче.
Необична књига је названа по Вилфриду Војничу, дилеру ријетких књига који је набасао на њу 1912. године. Књига је припадала њемачком цару Рудолфу Другом (1576-1612), који ју је купио за 600 златника, вјерујући да је ријеч о књизи филозофа Роџера Бејкона.
Њене димензије су 23 са 16 центиметара, има 240 страна, а неки стручњаци сматрају да је настала у сјеверној Италији. На свакој њеној страници налазе се живописне илустрације у мастилу, које прати шифровани текст.
Садржај Војничевог рукописа је подјељен на шест поглавља: биљке, астрономија, биологија, космологија, фармација и рецепти. Међутим, ту почиње мистерија: биљке о којима се говори у манускрипту заправо нису стварне биљке. Неке од њих као да имају корјење једне врсте, лишће припада другој врсти, док је цвијеће из потпуно треће врсте биљака.
У поглављу о биологији налазе се цртежи минијатурних нагих трудница које плутају у води. У одјељку о астрологији налазе се астролошке карте и стандарди зодијачки знаци, као што су рибе, бик или стријелац.
Поред осталог, у књизи се налазе цртежи преко 100 различитих врста љековитих трава и корења, тегли и посуда.
Што се тиче језика, слова личе на европски алфабет с краја 14. и 15. вијека. Зна се да су словни знаци, да их има 170.000 и да су писани с лијева на десно. У самом тексту ријечи се чешће понављају него у европским језицима и чини се да се неке ријечи изнова и изнова понављају, чак и по три пута у једном реду.
По једној теорији, ријеч је о шифрованом језику, што значи да је неки европски језик филтриран кроз криптографски алфабет како би задржао неку врсту кода.
Друго тумачење каже да је језик “микрографски”, то јест да је свако наизглед слово заправо направљено од серије сићушних знакова за старогрчки, и да се може разазнати једино кроз лупу.
Изгледа да је најприхватљивија теорија она по којој је књига једноставно написана изгубљеним језиком, и то, по некима, језиком сјеверногерманског дијалекта.
На крају је ипак могуће да је ријеч и о превари, пошто није мали број оних који вјерују да је језик књиге “пуко брбљање” и да је читава замисао подвала аутора из средњег вијека, или, пак, самог Војновича.
- Постоје бројни шифровани текстови који су настали током средњег вијека, и 99,9 одсто њих је растумачено. Ако имате цијелу књигу, као што је овде случај, требало би да буде врло лако пронаћи њен кључ - каже Клаус Шмех, стручњак криптографије.
Живот за дешифровање мистериозног језика
Вилијам Ф. Фридман, један од најчувенијих дешифраната свих времена, који је "провалио" јапанску машину за шифровање “Putple” за вријеме Другог свјетског рата, посветио је свој живот дешифровању Војновичеве књиге. Нажалост, није у томе успио. Прошле године је, на 100. годишњицу књиге, одржан конгрес и група научника поново покушава, али узалуд, да проникне у тајну Војничевог рукописа.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
