Матурант из Београда дресира пчеле да открију болести
Матурант Тринаесте београдске гимназије Немања Филиповић успио је да истренира пчеле тако да могу да открију мирисе врло мале концентрације, што се може искористити у медицини, откивању болести житарица и у друге сврхе.
Немања Филиповић је тај пројекат радио као полазник Истраживачке станице Петница заједно са колегиницом Анђелом Тодић и, како је рекао Танјугу, пчеле су изузетно осјетљиве на јако слабе мирисе и могу се користити као детектори, осјетљивији од неких паса или електронских уређаја.
Осим тога, ови инсекти се много лакше и брже дресирају од паса, чији су тренинзи скупљи, каже овај млади истраживач.
Немања је дресирао пчеле тако што им је давао шећерну награду у присуству одређеног мириса, тако да науче да повежу своју исхрану са мирисом.
"Пчеле су изузетно погодне за овакво тренирање због тога што имају уграђени рефлекс у својој физиологију и користе га у природи", каже Немања који је развио и компјутерски алгоритам за детекцију реакције пчела.
Он је истакао да је у Америци на аеродромима већ почело коришћење пчела за откривање супстанци које нису дозвољене да се унесу у авион, а помоћу ових вредних инсеката може да се ради и на детекцији рака плућа.
Немања каже да је првобитна замисао пројеката била да покушају да открију болести житарица узроковане гљивицама.
"Тренутне методе за утврђивање постојања тих болести су јако скупе јер је потребно да се гљиве засеју на одређеној подлози, чека се раст. Ако се користе пчеле резултат би имали у року од неколико секунди и знали би да ли је житарица загађена и представља штету по околину", каже овај млади научник који намјерава да упише електротехнику.
За потребе пројекта, пчеле су набавили од локалног, ваљевског пчелара. Било је око 150 јединки али су нажалост све морале да буду жртвоване зарад науке, јер прописи предвиђају да се ниједна животиња третирана у лаборатоији не смије вратити у своју природну средину.
Иначе, Немању су у Петници ове године пријавили и за такмичење о одрживој енергији у Израелу, на којем је освојио прво мјесто. Тема, коју је радио са колегом из Мађарске, односила се на ефикасне начине транспорта, оптималне руте камиона за ђубре ради повећања енергетске ефисаности.
На том примјеру се, како каже, може видјети колико наше друшто расипа гориво, нерационалним трасама приликом одношења смећа.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
