Масна храна не изазива срчане болести

Стручњаци кажу да је савијет из 1983. чији је циљ био смањење броја смртних случајева услијед срчаних болести заснован на погрешним претпоставкама.

Смјернице о предностима немасних млијечних прерађевина и маргарина у односу на пуномасно млијеко и путер делом су одговорне за епидемију гојазности, сматрају сада научници.

Нови преглед научних студија показао је да истраживања на основу којих су направљене препоруке показао је да су оне заправо погрешно протумачене и да се не види разлог због ког је препоручено људима да одбаце масноће и повећају унос угљених хидрата.

“Садашњи преглед показује не само да треба преиспитати ову препоруку, него да она није требало да буде ни донесена”, кажу научници.

Шест релевантних испитивања током пет година обухватила су 2.467 мушкараца, од којих је већина имала срчани удар или неку срчану болест. Научници су током периода истраживања пратили повезаност између масноћа у исхрани, нивоа холестерола и ризика за срчане болести.

Испоставило се да није било разлике у броју смртних случајева код оних који су били на немасној исхрани и оних који су се хранили пуномасним производима, каже професор Ијан Брум са Роберт Гордон универзитета у Абердину, чије истраживање је објављено у британском стручном часопису “Open Heart”.

Осим тога, Брум каже да је препорука везана за повећање уноса угљених хидрата на 50 одсто енергетског уноса једним делом одговорна за епидемију гојазности и дијабетес типа 2.

Ипак, Рахул Бал из британске фондације Ројал Беркшир каже да и ово истраживање треба посматрати опрезно.

"Постоје јаки аргументи да је претерано истицање засићених масти као главног кривца за срчане болести одвратило пажњу од ризика које носе други нутријенти, као што су угљени хидрати. Међутим, није рjешење да се једно мијења другим", каже он позивајући на умјереност у конзумацији свих група намирница.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.