Лов на вјештице и у 21. вијеку?
Многима је несхватљиво да неко још данас прогања вјештице. У дијеловима Африке протеклих година све више је људи који се прогоне због својих наводних магичних моћи. И у поједини дијеловима Азије примјетан је сличан тренд.
Истовремено, један евенгелистички свештеник и пензионисани учитељ вјеронауке у Келну покушава да врати част женама које су прије 400 године убијене због сумње да су вјештице.
У Европи је до 1782. године убијено око 60.000 људи због сумње да су склопили пакт са ђаволом: међу њима је било 75 одсто жена и 25 одсто мушкараца и дјеце.
Прогона је било и у Скандинавији и Швајцарској, а највише жртава забиљежено је у Њемачкој, чак 25.000, каже Хартмут Хегелер. У више од десет њемачких градова је од 1993. године поднесен захтјев за рехабилитацијом жена коју страдале због оптужби да су вјештице.
Хартмут Хегелер, из града Уна, има велики циљ. Градском вјећу Келна он је упутио захтјев у којем тражи моралну рехабилитацију за жене, које су прије 400 година биле осуђене на смртну казну због сумње да су биле вјештице. 65-годишњи Хегелер се већ десет година бави овим проблемом. Он сматра да проблеми из прошлости постоје и данас, људи причају ружне ствари једни о другима, а још увек има и мучења и насиља.
У којој мјери су Хегелерови напори актуелни, показују случајеви из Африке – Конга, Нигерије, Камеруна, Бенина и Танзаније. Само у Танзанији је у периоду од 1994.-1998. године убијено 5.000 жена због сумње да су вјештице, каже професорка етнологије Ирис Гарајс из Франкфурта, која годинама проучава феномен прогона вјештица:
"Данас се вјештице навелико прогањају, а тако је било и у 19. вијеку. То можете видјети и у законима које су донијеле колонијалне силе. Закони против неконтролисаног прогона вјештица. Ти закони имали су за циљ да ублаже прогон и да спорне случајеве доведу пред суд. Према тим законима види се да су људи често били линчовани."
Како долази до оптужби?
Убиства "вјештица" забиљежена су крајем 90-их година прошлог вијека у Индонезији и почетком 21. века у Индији. Више стотина људи је убијено. Без обзира на то да ли је ријеч о прогону "вјештица" у 16. и 17. веку у Европи, или о данашњем прогону у Африци, дијеловима Азије и Јужној Америци, механизми прогона веома су слични, наглашава Гарејс.
Жене или мушкарци оптужују се због посједовања моћи којом могу да наштете другим људима, да шире болести, да убију стоку и униште жетву. Оптуженици најчешће немају прилику да докажу своју невиност. Али како уопште долази до тога да неко буде оптужен за мађијање? Ирис Гарејс објашњава.
"Политичка моћ и велико богатство буде сумњу. То може да буде разлог да се неко оптужи за врачање. Сумња се да је до богатства или политичке моћи дошао искључиво помоћу мађија."
Гарејс објашњава да прогону вјештица посебно погодују велике кризе, климатске катастрофе, епидемије и глад.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
