Користите ли клима-уређаје правилно?

Веома често се поставља питање да ли је страх од клима-уређаја оправдан или не, а најчешћи одговор је да није, ако поштујемо правила за њихово коришћење.

Вентилационе системе и клима уређаје треба најмање једанпут годишње контролисати и чистити, јер у њима могу да се развију веома опасни вируси - коксаки, легионарске болести или бактерије које изазивају разне врсте упале плућа, упозорава епидемиолог др Божидар Љубић.

Љубић је недавно Танјугу рекао да је веома важно прилком постављања климе да она не дува право у онога ко сједи у соби, јер може да изазове фацијалну парализу, а са ваздухом излази и сва прашина која је успут покупљена или подигнута са пода.

Током топлих дана сви тежимо да се заштитимо или склонимо од врућине, при чему је важно истаћи да прелаз из топле у хладну средину и обрнуто не треба чинити нагло и температурна разлика не треба да буде велика.

Такође, никада не треба излазити или улазити ознојан из спољне средине у климатизовану просторију, јер то може изазвати температурни колапс.

Зна се да дуготрајно излагање хладноћи утиче на метаболизам - смањење промета материја у мишићима, јер је циркулација успоренија па се и све друге активности у мишићу, крвним судовима и нервима одвијају спорије.

Међутим, много је важнији аспект краткотрајног наглог прелаза из топле у хладну средину и обрнуто, јер је много оних који злоупотребљавају примену клима-уређаја и заборављају основно правило да велика разлика у температури унутрашњег и спољашњег ваздуха штети здрављу.

Због тога су у љетњим мјесецима честе прехладе, кијавице, акутно запаљења грла, ждрела и бронхија, што је разумљиво, јер ако се са тридесетак степени спољашње температуре уђе у просторију у којој је једва двадесетак, прехлада је скоро неизбјежна јер организам не може у кратком времену да се адаптира на наглу промјену температуре и долази до једне врсте ''шока'' који негативно утиче на здравље.

Зато љекари савјетују да разлика између спољашње и унутрашње температуре ваздуха не буде већа од седам до десет степени и да се приликом изласка из расхлађене просторије краће вријеме проведе у просторији која се не расхлађује да би се организам бар мало адаптирао на нагли скок температуре.

Ако клима-уређаје не користимо како треба, климатизација просторија у којима боравимо може да погоршава ефекте артритиса и неуритиса, а неповољно утичу на особе које већ имају проблеме са синусима.

Код дјеце хладноћа у стану може да доведе до упале уха, а послије излагања клима-уређају нису ријетки укоченост и болови у врату.

Неуролог Клинике за рехабилитацију у Сокобањској др Биљана Стојановић апелује на правилно коришћење клима-уређаја када се ради о пацијентима са неуролошким проблемима, посебно оним који су доживели шлог.

Њима се савјетује да не буду директно изложени раду клима-уређаја, већ да бораве у другој просторији док се температура у цијелом стану не уједначи да не би дошло до негативног утицаја на крвне судове.

Због неправилног коришћења клима-уређаја може доћи до укочености мишића лица, укочености и болова у врату који настају због блокаде мишића послије излагања хладноћи.

За функционисање, мишићима је потреба топлота, а ако она недостаје мишићи смањују своје функционисање да би сачували топлоту.

Уколико дође до овакве блокаде, љекари кажу да треба попити магнезијум и витамине Бе групе који позитивно дјелују на рад нерава и мишића.

Вентилатори такође могу да олакшају подношење високих температура, али ако спољна температура порасте изнад 30 степени, вентилатор ће бити мање ефикасан од клима-уређаја или туширања хладном водом.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.