Колико укупно злата има на свијету?

Када бисмо истопили сво злато на свијету и од њега направили једну велику коцку, колика би она била?

Када би неко успио да се докопа свег злата на свијету и истопи га у једну златну коцку, које би величине она била? Сотитне кубних метара, можда чак и хиљаде?

Заправо, вјероватно не би била ни близу тога.

Ворен Бафет, један од најбогатијих инвеститора на свијету, каже како би укупна количина злата на свијету – злата изнад површине земље – стала у коцку страна дужине само 20 метара.

Али да ли је то заиста све злато које постоји? И ако да, како то знамо?

Цифра коју користе инвеститори широм свијета долази из компаније Томсон Ројтерс GFMS која спроводи годишње истраживање залиха злата широм свијета.

Према њиховим најскоријим истраживањима, на свијету постоји 171.300 тона злата – што се готово идеално уклапа у пропорције коцке коју је Бафет замислио: коцка направљена од 171.300 тона злата би била страна дужине око 20,7 метара.

Али не слажу се сви са процјенама компаније Томсон Ројтерс. Друге процјене варирају од 155.244 тоне, тек нешто мање од њихове цифре, до скоро 16 пута више: 2,5 милиона тона.

Ако је ова већа цифра тачна, од свег злата на свијету могла би се направити коцка страна дужине 50 метара, или на примјер један велики златни стуб висине 159 метара.

Поставља се питање зашто се ове цифре тако драстично разликују.

Један од одговора лежи у чињеници да се злато ископава већ јако дуго – према мишљењу историчара Тимотија Грина, већ преко 6.000 година.

Први златни новчићи сковани су око 550. године п.н.е. за вријеме владавине Креза, посљедњег краља античке Лидије, провинције у данашњој Турској. Због његовог изузетног богатства и дан данас у великом броју језика постоји изрека „богат као Крез". Ови златни новчићи великом су брзином постали прихваћени као начин плаћања трговцима и унајмљеним војницима у Медитерану.

Процјењује се да је до 1492. године, када је Колумбо запловио ка Америци, екстраховано око 12.780 тона злата.

Али Џејмс Турк, оснивач компаније Gold Money и инвеститор који је проучавао истраживања из ове области, ове цифре сматра низом прецjењених процена.

Он вjерује да су примитивне технике ископавања злата, у употреби све до Средњег вијека, омогућавале много мање количине финалног производа те и да је сходно томе реална цифра износила само 297 тона.

Туркова процјена укупне количине злата на свијету износи 155.244 тоне, што је око десет одсто мање оф процјене компаније Томсон Ројтерс.

Ипак, велики број стручњака сматра како је ова цифра превише мала. На примјер, само Тутанкамонов ковчег садржи 1,5 тоне злата, а велики број гробница је отворен и покраден прије него што су историчари стигли да о њиховим богатствима направе било какав списак.

Стручањаци такође указују и на чињеницу да Кина не открива тачне цифре о томе колико злата посједује и колико ископа сваке године. Штавише, у неким земљама попут Колумбије постоји и доста илегалног ископавања.

Према процјенама организације Gold Standard Institute, када би испразнили све банке и све кутије за накит, нашли би не мање од 2,5 милиона тона злата, иако је ову бројку тешко подупрети доказима.

Ко је онда у праву?

Заправо немамо начина да одредимо.

На крају крајева, сви ови бројеви су сачињени од процjена, додатих процjенама које се ослањају на још више процjена. Можда су све цифре заправо веома далеко од истине.

Добре новости су да свијет свакако неће остати без злата у скорије вријеме. Према процјенама америчког геолошког друштва, на већ познатим налазиштима преостало је још око 52.000 тона злата које тек треба да се ископа, а могуће је да ће се откривати још налазишта.

Интересантан податак је да се злато заправо рециклира. Све злато које је икада ископано и даље се налази у употреби у данашње вријеме. То значи да, ако имате златан сат, могуће је да су неке његове дјелове ископали још стари Римљани прије 2.000 година.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.