Колико је стајање боље од сjедења?
Бројне студије наглашавају здравствене бенефите које стајање има у поређењу са цијелим даном проведеним у сједећем положају. Међутим, колико је тачно стајање боље од сједења?
Недавно спроведено истраживање показало је да људи у просјеку проведу 12 сати сваког дана у сједећем положају гледајући у екран компјутера или телевизора. Ако овом времену додамо и 7 сати сна, то значи да сваког дана проведемо 19 часова у непокретном положају.
Провођење оволиког времена у сједећем положају је очигледно лоше по наше здравље, а поједина истраживања указују на то да особе које по цио дан сједе у просјеку живе 2 година краће у поређењу са особама које су активније.
Чак и уколико редовно вјежбамо, то можда није довољно. Постоји све већи број доказа који указују на то да вјежбање не може да поправи штету која настаје дужим сједењем. Данашња технологија начинила нас је најнепокретнијим људима у нашој историји.
Зашто је сједење тако штетно? Једна ствар коју оно чини јесте мијењање начина на који наше тијело излази на крај са шећером. Када једемо, тијело разлаже храну у глукозу, која се онда уз помоћ крви транспортује до других ћелија.
Глукоза представља кључно гориво, али контсантно високи нивои повећавају ризик за добијање дијабетеса и срчаних болести. Панкреас производи хормон инсулин како би нивое глукозе вратио у нормалу, али колико то тијело ефикасно чини зависи од тога колико смо физички активни.
Научници су жељели да виде шта би се десило када би узели групу људи која нормално проводи дан сједећи и тражили од њих да проведу пар сати свакога дана стојећи.
Иако се стајање током рада може учинити чудним, у питању је пракса са дугом традицијом. Винстон Черчил је писао за посебним „стајаћим" столом, а то су чинили и Ернест Хемингвеј и Бенџамин Френклин.
Др Џон Бакли и тим истраживача са Универзитета Честер су стога рјешили да спроведу прост експеримент. Они су упитали 10 особа које раде као агенти за некретнине да свакога дана током недјеље стоје барем 3 сата.
Они су од њих такође затражили да носе акцелерометар – монитор за праћење покрета, како би снимили колико су се тачно кретали.
Добровољци су носили и срчане мониторе и надгледани су им и нивои шећера у крви, константно, и током дана и током ноћи.
Докази који иду у прилог стајању први пут су се појавили 50-их година прошлог вијека, када је једна студија поредила кондуктере (који стоје) и возаче аутобуса (који сједе). Ова студија је показала да су кондуктери имали скоро дупло мањи ризик од добијања болести срца у поређењу са возачима.
Од тада, продужени периоди сједења повезивани су не само са контролом глукозе у крви, већ и са знатно смањеном активност ензима под именом липопротеин, који разлаже масти у крви и чини их доступним као гориво за мишиће.
Ово смањење активност води до повишених нивоа триглицерида и масти у крви, што повећава ризик за добијање срчаних болести.
Иако су се научници бринули, добровољци су поштовали задата правила у вези са стајањем, а једна жена са артритисом открила је да јој стајање побољшаве симптоме.
Истраживачи су узимали податке током дана када су сједели и током дана када су стајали. Када су погледали податке, појавиле су се упечатљиве разлике. Као што су се надали, нивои глукозе у крви враћали су се у нормалу након оброка знатно брже данима када су добровољци стајали.
Постојали су и докази, захваљујући срчаним мониторима, да су стајањем сагоревали више калорија.
„Уколико погледамо резултате, стајање прави разлику од 0.7 калорија у минуту", изјавили су истраживачи.
Иако се ово не чини као велика разлика, то ипак значи 50 сагорених калорија више по сату. Уколико стојимо три сата дневно пет дана у недјељи, то је 750 више сагорених калорија или 30.000 калорија на годишњем нивоу.
„Укоилко ову активност посматрамо на годишњем нивоу, то је као да сте током године претрчали 10 маратона – и то само тросатним стајањем на послу", наводе истраживачи.
Др Бакли сматра да иако вјежбање има доказане предности, нашим телима је потребна константна активност мишића коју стајање пружа.
Простим кретањем помажемо тијелу да одржава нивое шећера у крви.
Међутим, стајање на послу није опција за све људе, тако да научници предлажу прављење малих измјена попут стајања док причамо телефоном или одласка до колеге ради разговора умјесто слања мејла. И наравно, увијек је боље ићи степеницама него лифтом.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
