Kолико је људи заиста прошло злогласни Милграмов експеримент?
Милграмов експеримент је озлоглашени психолошки тест у којем испитаници, под притиском неке ауторитативне фигуре, учествују у процесу у којем их се натјера да вјерују да је неко шокиран до смрти. Међутим, поставља се питање колико је људи заиста прошло и повјеровало у овај тест.
Милграмов експеримент је можда и један од најпознатијих психолошких експеримената на свијету, будући да се лоше вијести прве чују, а овај експеримент доноси неке лоше вијести о читавом човјечанству. Чини се да би 65 посто људи мучило другу особу, уколико им нека ауторитативна особа то нареди.
У Милграмовом експерименту особе се увјеравају да ће учествовати у експерименту побољшања памћења, а особа у сусједној просторији, повезаној интерфоном, бит ће тестирана на основу њиховог сјећања, односно да ће бити подвргнута све снажнијим електрошоковима уколико се прва особа нечега не сјети. Наравно, особа у сусједној соби је глумац и уопће није подвргнута никаквим шоковима. Уколико се испитивана особа успротиви шокирању друге особе, глас који поставља питања почет ће јој издавати пријетеће наредбе да настави експеримент. На крају се из друге просторије више неће чути ништа, што би испитивану особу требало увјерити да је својим погрешним одговорима и истрајавању у експерименту убила некога.
Иако неки људи сматрају овај експеримент позитивним искуством, а један испитаник захваљује што му је пробудио приговор савјести, други га сматрају траумирајућим. Једну жену је на учествовање навела њена цимерица, коју је ова затим "убила" током експеримента. Наравно, више нису живјеле заједно. Експеримент је натјерао психологе да затраже захтјевније стандарде по питању експеримената над људима.
Резултати овог експеримента засјенили су етичке стандарде. Испоставило се да би чак 65 посто људи мучило друге људе до смрти, уколико би их неко "притиснуо". То је потакло бројне разговоре међу психолозима, али и по кафанама.
Giny Perry, ауторица књиге "Behind the Shock Machine", потражила је бројне учеснике експеримента и поновно испитала биљешке вођене током експеримената. Милграмове биљешке наводе да је 75 посто учесника вјеровало да је све што се дешава у експерименту стварно, али Perry процјењује ту бројку на око пола. Људи који нису повјеровали да подвргавају друге шоковима били су вољнији да наставе експеримент. Жељели су да виде колико ће далеко експеримент ићи, док су они који су их испитивали жељели да виде то исто. Они који су заиста вјеровали да шокирају друге трудили су се да интензитет шокова одрже ниским. Perry сматра да би трећина људи одустала од даљег шокирања, чак иако би вјеровали да су дешавања у експерименту стварна.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
