Колико дуго желите да живите?
Колико још година можемо додати животу? Пар стручњака за дуговечност сматрају барем пар деценија, док су предвиђања других знатно скромнија. Међутим, када ће се то десити? И, што је још битније, да ли желимо да се то деси?
Чак и без озбиљне примене технологије Уједињене нације сматрају да ће се у слиједећем веку просјечан животни век продужити на 100 година за жене у развијеним земљама и на 90 за жене које живе у мање развијеним земљама. Мушкарци у овој прогнози каскају у поређењу са женама за једно три или четири године.
Без обзира на то шта ће се у будућности десити, чини се као добро вријеме да се упитамо: Колико дуго заиста желимо да живимо?
Дејвид Данкан, сарадник магазина Science Times, поставио је ово питање у посљедњих 3 години великом броју људи, отприлике 30.000 њих дало је свој одговор. Како би било лакше класификовати одоговоре понуђена су 4 одговора: 80 година – просечна старост, 120 година – максимум који је достигнут, 150 година – што би захтевало одређене продоре на пољу науке и вијечно.
Резултати: скоро 60 одсто испитаних одлучило се за 80 година, 30 одсто изабрало је да живи 120 година, 10 одсто 150 а мање од једног процента испитаних пожељело је да превари смрт комплетно. Врло ријетко се неко одлучи на идеју о бесмртности, иако многи својим радом покушавају да достигну недостижно.
Скоро деценију научници експериментишу са матичним ћелијама – ћелијама које могу израсти у друге специјализоване ћелије и тако обновити или потпуно створити оштећене органе.
Са друге стране, нешто што би такође могло да смањи ефекте старења јесте бионика, замјена биолошких функција машинама - годинама су пејсмејкери продужавали животни вијек милионима.
Иако су бројни испитаници ово сазнали након давања одговора, и даље је јако мали број њих желио да промени свој одговор. Чак и када су били упитани да замисле пилулу која ће процес старења успорити за 50 одсто, тако дозвољавајући шездесетогодишњаку да има тијело тридесетогодишњака, свега 10 одсто пожељело је да живи 150 година.
Један од главних разлога био је то што људи нису жељелли да буду стари и слаби дуже него што је то потребно. Многи су бринули да би ова дуговечност онемогућила њиховим потомцима да се запосле пошто не би било смјене генерација.
Особе које су се одлучиле за дуговечност сматрале су да би одлагање бола омогућило људима да у својими животима постигну знатно више. То би такође значило да би Алберт Ајнштајн можда и даље био жив и имао би 133 године.
То само са претпоставком да би он пожелио да живи толико дуго.
Док је лежао у својој постељи 1955. одбио је операцију ријечима: „Неукусно је продужавати живот вјештачки. Обавио сам све што је требало и вријеме је да кренем. Урадићу то елегантно”.
Да ли је човјечанство у стању да прихвати бесконачност?
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
