Како су удовице измислиле шампањац...

Танјуг
Како су удовице измислиле шампањац...

Од облика боце до укуса, боје, етикете па чак и рекламе, све то француска област Шампања дугује читавом низу удовица са почетка 19. вијека. Оне су знале да искористе понекад мистериозну смрт својих мужева.

Да би шампањац постао оно што је данас - једно од најцијењенијих пића, уз које се славе вјенчања, добитак на лутрији, побједа на аутомобилским тракама или поринуће нове лађе, неколико мушкараца је морало да умре.

И то не само старци, већ и мушкарци у напону снаге, посебно они ожењени младим, паметним женама. Јер без удовица Шампање, најзаводљивији пјенушавац можда никад не би стекао оволику популарност.

Ову помало језиву традицију започела је Вев (удовица) Клико, рођена Понсарден, по којој је добио име један од најчувенијих шампањаца на свијету. Али и друге легендарне винарије - Боленже, Лоран-Перје и Помери, такође, су покренуле жене које су рано изгубиле своје мужеве. Ту су и неки мањи познати вински подруми који још увијек у свом називу имају ријеч удовица: Вев Фурни и Вев Дусо.

Од облика боце до укуса, боје, етикете па чак и рекламе, све то француска област Шампања дугује читавом низу удовица са почетка 19. века које су знале да искористе понекад мистериозну смрт својих мужева како би ушле у бизнис којим су доминирали мушкарци. Удовице су постале тако успјешне да су многе винарије додале ријеч "Вев" у своје називе иако није било никакве удовице у кући. Тек ради мистике и маркетинга.

"Историја Шампање је историја удовица", каже Франсоа Годар из винарије Вев Годар и синови.

Положај удовице је тим женама дало независни друштвени статус. За разлику од других жена, које су у то вријеме у Француској биле у "власништву" мужева или очева, удовице су могле да постану директори компанија.

"У 19. вијеку, жена која није била удата припадала је свом оцу. Није могла да има рачун у банци и није била платежно способна. А ако је била удата, зависила је од супруга", објашњава Фабјен Моро, архивисткиња куће Вев Клико преноси АП.

"Само је као удовица могла да стане на чело компаније", наводи она.

Стручњаци истичу да је шампањац био једна од првих индустрија у модерном свијету којој су жене дале свој печат и у којој су имале водећу улогу.

Госпођа Клико изазвала револуцију

Историја шампањца започела је са госпођом Барб-Никол Клико.

Једног хладног октобарског дана 1805, Франсоа Клико, млади насљедник шампањске династије, умро је изненада након бербе грожђа, неколико година након што се оженио љепушкастом Барб-Никол.

У конзервативној Шампањи је настао прави карамбол када је 27-годишња удовица, на запрепашћење мушкараца, преузела вођство куће.

Упорна и непоколебљива млада удовица претворила је малу винарију у глобално царство. Госпођа Клико је искористила хаос који су изазвали Наполеонови ратови да би се наметнула на европском тржишту, а потом освојила Русију и Америку.

"Шампања јој пуно дугује. Госпођа Клико је била прва пословна жена Француске, а можда и цијеле Европе", каже Моро, додајући да је чувена винарија 1972. установила награду за пословну жену године.

Радећи све до смрти у 89. години, удовица Клико оставила је за собом невјероватну баштину: измислила је шампањац розе, прву жуту етикету за шампањац и осмислила препознатљиву, модерну боцу шампањца - витку и елегантну, за разлику од здепасте флаше која се прије тога користила.

Удовица Клико је измислила и револуционарну технику, звану "riddlingг" - методу окретања боце која је вино ослобађала од незгодног седимента и чинила га бистрим и угодним за пиће.

Друга значајна фигура била је удовица Помери чији је муж умро у неразјашњеним околностима 1860.

Не знамо да ли је господин Помери пио превише шампањца, или премало, али је умро и своју винарију оставио младој удовици", каже историчарка Кристин Придом.

"Његова смрт јој је заиста дала крила. Као да је то била прилика коју је чекала", додаје она, наводећи да је шампањска кућа дуго била позната као Вев Помери, прије него што је из свог назива избацила ријеч "Вев".

Велики број удовица на једном релативно малом простору и готово у истом временском размаку може да дјелује сумњиво, али стручњаци објашњавају да је то било доба прије открића антибиотика, када су мушкарци који су радили на пољима, у веома тешким околностима, често умирали од болести.

Условљене смијелошћу и великом амбицијом, обије удовице, Клико и Помери, угледале су се на своју славну савременицу, краљицу Викторију, која је такође била удовица. Британска монархиња, позната по својој слабости према шампанцу, била је један од главних клијената обије куће.

Удовица Помери направила суви шампањац

Удовица Помери измислила је први шампањац брут, данашњи суви шампањац, као одговор на захтјев краљице Викторије да се производња диверсификује.

"Прије шампањских удовица, пјенушавац је био веома сладак, понекад са 250 до 300 грама шећера по литру. Био је попут џема или мармеладе", објашњава Тјери Гаско, представник винарије Вранкен-Помери.

Када нису имали мушкарце унајмљивали су "Маркетиншке удовице"

Након успјеха удовица Клико и Помери, многи мушкарци који су водили винарије почели су да у својим породицама пронађу неку жену која је остала без мужа по којој би могли да назову свој подрум и тако поспјеше продају.

То је био случај са кућом Вев Годар.

"Постоје праве удовица, а постоје и 'маркетиншке' удовице"', наводи Придом.

Данас у Шампањи постоји 349 шампањских кућа које годишње остваре обрт од 4,4 милијарди евра.

Једна од посљедњих удовица била је Лили Боленже која је преузела вођство у свијету чувеног подрума након смрти супруга 1941.

Била је позната по свом вицкастом хумору: "Пијем шампањац када сам срећна и када сам тужна. Понекад га пијем када сам сама, а када сам у друштву сматрам то својом обавезом. Пијем га када нисам гладна и када то јесам. Иначе га никада не пијем, осим можда када сам баш жедна".

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана