Када би Земља престала да се окреће око Сунца...

Како је још Исак Њутн открио, брзина којом се планета креће, једини је разлог због ког она не удара у звијезду, чијом је гравитацијом привучена. Уколико би којим случајем успорила, пала би у своју звијезду.

Међутим, уколико би та брзина нестала, колико би времена било потребно да Земља удари у Сунце?

Испоставља се да бисмо имали око 64 и по дана, прије него што би наша планета заувијек нестала у пламену Сунца. Ипак, све на њој би много раније престало да постоји.

Дан 1.

Почињемо наше путовање ка Сунцу.

Дан 6.

Послије шест дана, температура на Земљи порасла је за око 0,8 степени Целзијуса. За толико је температура на нашој планети порасла од 1880. Можда још не осјећате драстичну промјену, али ћете је ускоро приметити.

Дан 21.

Просјечна температура на Земљи порасла је за око 10 степени Целзијуса на око 35. Планета се сада суочава са екстремним топлотним таласом, незабиљеженим у историји. Усијеви почињу да се суше и пропадају.

Дан 35.

Послије нешто више од мјесец дана, Планета се налази на око 20 одсто удаљености од Сунца. Свјетлост звијезде постаје неподношљиво интензивна, а већ дјелује примјетно веће на небу.

Са просјечном температуром од 58 степени Целзијуса, топлије је од највише забиљежене температуре у историји – 56,7 степени Целзијуса у Долини смрти у Калифорнији.

Већина људи не може да преживи без клима уређаја, а електроенергетска постројења не могу да снабдијеју све потрошаче. Шумски пожари бијесне. Копнене животиње које не могу да се укопају у тло, умиру од топлоте.

Раст температуре мора изазива и масовни помор рибе.

Оваква температура одговара само пустињском мраву из Сахаре, који може да опстане и на 70 степени Целзијуса. Њихов број се повећава, јер је лешинар и сада се храни остацима других животиња.

Дан 41.

Улазимо у орбиту Венере. Просјечна температура је око 76 степени Целзијуса. Претопло је чак и пустињском мраву.

Помпејски црв, стврење које подноси температуре и до 80 степени Целзијуса, још опстаје. Сматра се да је тако отпоран захваљујући слоју бактерија на тијелу, које га изолују од врелине.

Дан 47.

Управо смо напустили зону погодну за живот у Сунчевом систему. Сада влада температура од 103 степена Целзијуса и океани на Земљи су исарили. Огромне количине водене паре прекриле су планету. Већина живог свијета је ишчезла, па чак и отпорни помпејски црв.

Још успијевају само бактерије хипертермофиле и тардиграде, организми који успијевају да преживе чак и у вакууму, на екстремној хладноћи и у радијацији.

Ипак, тардиграде пате због недостатка течности и улазе у стање хибернације.

Дан 54.

Ни тардиграде не могу да опстану. Земља је топлија од 160 степени Целзијуса.

Дан 54.

Прошли смо орбиту Меркура и сада смо најближа планета Сунцу. Температура прелази 200 степени Целзијуса.

Дан 64.

Ово је посљедњи дан планете Земље. Због гравитационе силе Сунца, посљедњих седам процената почетне раздаљине, наша планета је прошла за неколико сати.

Гравитација је тако екстремна, да Земља почиње да се развлачи у овалан облик. Магма избија кроз пукотине на кори, а дан почиње температуром од 800 степени Целзијуса. До поднева има више од 2000 степени, што је довољно да истопи камен.

Земља прелази границу послоке које нема повратка – Рошеову границу. Од те тачке силе плиме кидају земљу на мање докелове магме и отопљеног камена.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.