Изуми који су промјенили свијет
Вијест о смрти творца компјутерског миша и првих верзија електронске поште (e-mail), као и програма за обраду текста и интернета, инжењера Дага Енгелбарта, подстакла је бројне редакције специјализованих сајтова да подсjете на изуме без којих наш свијет не би овако изгледао.
За многе изуме се не зна када су и како настали, на примјер сијалица на чијем проналаску се радило деценијама.
Преносимо листу од 10 најзначајнијих изума према оцени сајта „Кликтоп 10".
1. Проучавање бактерија
Дисциплина биологије која се бави проучавањем бактерија, организама који се не могу видјети голим оком, почела је да се развија током 20. вијека, а обједињује биологију и инжењерске науке. Врше се експерименти како би се створиле бактерије које ће експлодирањем у судару са вирусима уништавати патогена тијела.
2. Свјетска глобална мрежа
Именица која се чешће користи за овај изум је – веб (web). Изумитељи су Енглез сер Тим Бернерс Ли и Белгијанац Роберт Кај, научници Церна. Многи веб погрешно доживљавају као синоним за интернет. Веб је, у ствари, само једна од услуга виртуелног свијета интернета.
3. Авион
Вилбур Рајт и његов четири године млађи брат Орвит заслужни су што се тмурног децембарског дана 1903. остварио вјековни, икаровски сан човјека – да се попут птице вине небу под облаке. Браћа су призната као први конструктори модерних авиона и пилоти првог љета на моторној летелјци.
4. Транзистор
У лабораторији Александра Бела – тројац: Вилијам Шокли, Џон Бардин и Валтер Бретејн, у годинама послије Другог свјетског рата, интензивно су радили на полупроводницима и транзисторском ефекту. За проналазак биполарног транзистора и полупроводника 1956. награђени су Нобеловом наградом.
5. Сијалица
Прије Томаса Едисона на десетине научника је радило на проналаску предмета који ће емитовати свјетлост. Почетком 19. вијека Хамфри Дејв је произвео прво свијетло од усијаног тијела тако што је загревао комад платине. Проналазак сијалице приписује се Едисону који је откупио и посјпешио патент истраживача Хенрија Вудворда и Метјуа Еванса.
6. Антибиотик
Тек у 20. вијеку човјечанство је добило прилику да боље заштити своје здравље. Захваљујући истраживањима Француза Ернеста Дишена, доктора са Костарике Пикада Твајта, Шкота Александра Флеминга који је 1928. пронашао пеницилин, и напослијетку Аустралијанца Хауарда Флорија, човјечанство је почело да се лијечи – антибиотицима.
7. Морзеова азбука
Иако је студирао хемију и филозофију, Семјуел Финли Бриз Морзе мјесто у свијету величанствених научника изборио је проналаском телеграфске методе преноса порука на даљину. Њом је свако слово замијењено кратким, дугим или комбинованим звучним сигналом.
8. Папир
Изумитељи папира су живели као поданици на двору династије Ву у периоду од 140. до 80. године прије наше ере. Прва рецептура се базирала на бамбусу и тканинама растопљеним у води. Тајна прављења папира је дуго чувана. Преко Блиског истока папир је прво стигао до Турске, а касније, током 13. вијека, и до центра Европе.
9. Компас
Ово је изум чији су корени такође са Далеког истока. Процијењује се да је настао током владавине династије Хан која је четири вијека владала тим простором, и по моћи и, што је важније, историјској заоставштини, била једна од најутицајнијих.
10. Точак
Изум најближи рјешењу за задовољење вечне људске жеље да креира перпетуум мобиле. Према тврдњама научника, точак (п)окреће цивилизацију још од петог миленијума прије наше ере и сматра се да му је први задатак био да покрене грнчарска кола.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
