Глобално загријвање може изазвати смрт пола милиона људи 2050. године
Глбоално загријвање може изазвати више од 500.000 смрти у 2050. години у свијету због промјена у прехрани, пренасељености и пада пољопривредне производње, наводи се у студији објављеној у четвртак у часопису Ланцет.
Та је студија прва која је проучавала дејство климатских промјена на режим прехране и тјелесну тежину људи те број смрти који би тиме резултирао у 155 земаља у 2050. години.
Досад су се бројне студије усредоточиле на безбједност хране, али мало је оних које су проучавале шире дјеловање пољопривредне производње на здравље, каже вођа студије, Марко Спрингман са универзитета Оксфорд.
Глобално загријвање изазива екстремне метеоролошке промјене као што су олујне кише или суше, а њихове су посљедице разорне за пољопривредне приносе. Ако се не предузме никаква мјера у циљу смањења емисија са учинком стакленика, промјена климе могла би "за трећину" смањити раст количина хране од данас до 2050. године.
За појединца то ће значити просјечно 3,2 одсто мање хране на располагању, 4 одсто мањег уноса воћа и поврћа те 0,7 одсто мањег уноса црвеног меса у односу на 2010.
"Те би промјене могле изазвати око 529.000 додатних смрти 2050.", оцјењују стручњаци.
Ако се те климатске промјене не би догодиле, количина расположиве хране и конзумација те хране спријечила би 1,9 милиона смрти.
Најпогођенији Азија и Пацифик
"Наша студија показује да чак и скроман пад количине хране расположиве по особи може изазвати промјене у енергетском садржају и саставу прехране и да ће те промјене имати велике посљедице по здравље", истиче Спрингман.
Најпогођеније земље бит ће оне с ниским или просјечним приходима, углавном на западном Пацифику (264.000 смрти) и југоистоку Азије (164.000 смрти). Готово три четвртине смртности догодило би се, ако се такав сценариј оствари, у Кини с 248.000 те у Индији са 136.000 смрти.
"Смањен унос воћа и поврћа може изазвати двапут већу смртност него потхрањеност", оцјењују знанственици.
Највеће посљедице смањења уноса воћа и поврћа "вјеројатно ће се осјетити у земљама с високим приходима", затим у државама с ниским или средњим приходима западног Пацифика, у Европи те у источном дијелу Средоземља.
Југоисточна Азија и Африка биће подручја с највећим бројем смрти одрасле популације због недовољне тежине. Смањење емисија с учинком стакленика могло би смањити број мртвих у распону од 29 до 71 одсто.
Међународна заједница обавезала се у децембру на конференцији о клими у Паризу да ће глобално загријавање ограничити на 2 степена у односу на прединдустријско доба, углавном ограничењем емисија стакленичких плинова.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
