Џинс - америчка модна икона број 1

Кројач из Рина Џејкоб Дејвис у својој радњи је 1871. сашио први пар панталона од тексаса. Двије године касније он и компанија Ливаја Штрауса патентирали су издржљиве панталоне са нитнама на џеповима које су биле омиљена одјећа рудара, шумара и каубоја који су тада "кротили" Дивљи запад.

Фестивал "Blue Genes Jam" ће идуће године од 2. до 4. октобра показати утицај ових панталона на популарну културу уз помоћ концерата, модних ревија, изложби и мини филмског фестивала на коме ће бити приказани филмови који су за историју фармерки били прекретница, попут "Бунтовника без разлога" са Џејмсом Дином у главној улози.

Такође, стручњаци ће држати предавања на тему "џинсологије".

Историја каже да је баварски имигрант Ливај Штраус на врхунцу златне грознице 1853. стигао у Сан Франциско из Њујорка у покушају да прошири свој породични бизнис.

(Иако би правилно требало изговарати "ливајсице", у бившој СФРЈ одомаћи се израз "левисице" па чак и "левиске". Више о језичким недоумицама везаним за имена чувених робних марки можете прочитати ОВДJЕ.)

Међу робом коју је донио са Истока била су ћебад, метража и издржљиве радничке панталоне које је називао "џинс панталонама".

Штраусу је 1871. Дејвис понудио нешто што ће утицати не само на њихово богатство већ и на начин на који ће се Американци, а потом и цио свијет, облачити.

Дејвис је од Шраусовог плавог тексаса сашио "трегеруше" и очврснуо их са нитнама на џеповима и крајевима, нитнама које је узео са ћебади која су се стављала испод сједла.

Невољан да сам финансира патентирање свог изума са 68 долара, Дејвис је предложио Штраусу да он плати патентирање у замјену за половину удјела у послу.

Штраусова компанија је патент добила 1873. и узбро потом отворена је прва фабрика у Сан Франциску која је производила џинс.

Оригинални дизајн једноставно назван "XX" касније је добио серијски број 501.

Конкуренција је била жестока. Уз њујоршку компанију "Sweet Orr" која је основана 1871. и за коју се вjерује да је заправо била први комерцијални произвођач фармери, постојале су и бројне регионалне компаније. Године 1911. компанија Х.Д. Лија из Канзаса почела је да прави своје фармерке "трегеруше" - "Lee Dungarees".

Уз Вранглер који је основан 1904. године, Левисице и Ли фармерке "преживjеле" су Други свjетски рат и постале "свето тројство џинса", каже Џејмс Саливан, писац књиге "Јeans: А Cultural History of an American Icon ".

Без обзира на марку, фармерке су одражавале расположење у земљи од тренутка када су се први пут појавиле.

"Прешли сте пут од подврнутих фармерки педесетих, до изблиједелих и звонцара шездесетих и седамдесетих, до дизајнерских комада диско доба, врећастих панталона хип хоп ере и ексклузивних "премијум" фармерки које се продају за 300 долара", рекао је Саливан.

И као и сви истински револуционарни производи, џинс је инспирисао у пођеднакој мјери обожавање и презир.

И док је Ив Сен Лорен једном приликом изјавио: "Волио бих да сам измислио џинс", Џејмс Браун је одбијао да прими људе који су носили фармерке, Џорџ Буш старији их је забранио у Овалној соби, утицајни новинар Џорџ Вил рекао је да су фармерке "инфантилна униформа нације".

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.