Девет могућих сценарија смака свијета

vesti-online
Девет могућих сценарија смака свијета

Холивуд, кабловска телевизија и вијести нам нуде све више сценарија о томе како би свијет могао да нестане. Ипак, према књизи "Посљедњи мит: Шта нам све више размишљања о апокалипси говори о Америци", ове теме о судњем дану постављају се између нас и наше способности да се супротставимо правим глобалним изазовима. Размишљање о апокалипси, испреплетано са стварним проблемима, чини се да никада није било толико важно.

Пред вама је анализа девет могућих сценарија апокалипсе који се најчешће срећу у медијима и на Интернету, степен вјероватноће да се испуне и њихов утицај.


1. Огромна планета која великом брзином пролази поред Земље
Вјероватноћа: Не постоји
Утицај: Нема
Између много бизарних и езотеричних сценарија који се ослањају на наводно пророчанство Маја да ће доћи до смака свијета у децембру ове године, јесте и вјеровање да ће нека мистериозна планета, чак четири пута већа од Земље, проћи тако близу наше планете да ће је потпуно извести из равнотеже, што ће узроковати да се океани широм свијета узбуркају и да серије цунамија уништите људску цивилизацију. Проблем са овом идејом је у томе што када би се таква планета, заиста приближавала Земљи то би могло да се види голим оком већ сад. Они који вјерују у ову теорију тврде да се она крије иза Сунца.


2. Нестанак магнетних полова
Вјероватноћа: Ниска
Утицај: Низак
Умјесто да стане на пут катастрофичним прогнозама, напредак науке погоршао је апокалиптични страх дајући материјал за нова сценарија који би довела до краја свијета. Тако су педесетих година преошлог вијека, геолози претпоставили да се Земљини магнетни полови с времена на вријеме смјењују, можда једном у милион година. То је био идеалан повод за поборнике теорије о судњем дану, а неки верују да је Земља баш сад пред том изненадном смејном полова. То би ослабило Земљино заштитно магнетно поље и изложило све нас директном Сунчевом зрачењу. Ефекат би био као када кокице ставите у микроталасну рерну.


3. Глобална пандемија
Вјероватноћа: Ниска
Утицај: Низак
Док телевизије воле да преувеличавају свако потенцијално избијање вируса, птичјег или свињског грипа, као претњу нашем начину живота, неки иду толико далеко у вријеме Шпанског грипа или куге како би дали примере праве глобалне пандемије. Ипак, такве пандемије су изузетно ријетке. С друге стране, на историјском нивоу, пандемија није крај свијета већ његова обнова. Куга је разбила феудалну структуру која се ослањала на концентрацију власништва над земљиштем и на јефтину радну снагу растуће популације. То све није довело до апокалипсе већ до до Ренесансе.

4. Удар метеора
Вјероватноћа: Ниска
Утицај: Средњи до високи
Колико метеори и комете заправо утичу на Земљу? Више од 185 великих кратера идентификује се сваке године, што показује да ови догађаји, са геолошког гледишта, нису тако ријетки. Ипак, док се Холивуд с времена на вријеме бави овом темом, вјероватноћа великог метеорског удара који би збрисао живот на Земљи је прилично мала. Удари мањих комета као што је Тунгуска експлозија из 1908. године, дешавају се можда једном у десет хиљада година. Судари са астероидима (као што је Чикшелуб чији је удар утицао на нестанак диносауруса и отворио пут за настанак сисара) дешавају се отприлике једном у сто милиона година.

5. Нуклеарни рат
Вјероватноћа: Средња
Утицај: Висок
- Не природа, већ "геније човјечанства", везао је себи омчу око врата и може сваког тренутка да изврши егзекуцију - написао је једном приликом Карл Јунг, мислећи на атомске бомбе. Супротно ранијим представама, нуклеарно доба је ишчекивање апокалипсе учинило универзалнијим него икада прије, гурајући овај феномен из области религије у свакодневне теме. Наши нуклеарни страхови вјероватно су се смањили са крајем Хладног рата и извесне могућности узајамног уништења, али новије студије показују да чак и релативно ограничен, регионални нуклеарни рат (рецимо, између Индије и Пакистана) могао би да уништи планету.

6. Страшни суд
Вјероватноћа: Питање личног уверења
Утицај: Непостојећи
Можда би ово требало да стоји прије нуклеарног рата у овом попису. Прије Хирошиме, апокалиптична очекивања за већину хришћана изгладала су мање као Армагедон, а више царство на земљи који ће услиједити. Пријетња од нуклеарног уништења помјерила је фокус апокалиптичних очекивања на ишчекивање тренутка њеног доласка. По овом сценарију вјерници би избјегли уништење јер би их Бог склонио на сигурно који тренутак прије него што би све било уништено.

7. Нестанак нафте
Вјероватноћа: Висока
Утицај: Средњи
Нафта чини модеран свијет могућим. Шта би се десило ако производња нафте не би одржала корак са глобалном потражњом? Већ смо свједоци могућег одговора на то питање. Како се привреда опоравља, потражња за нафтом расте, али тада цијена нафте скоче, чиме враћа економију назад у рецесију. Извјештаји о новим "великим" налазиштима као што су у Сјеверној Дакоти у САД, који броје до 24 милијарди барела нафте, или "велике резерве" од 20 милијарди барела у Мексичком заливу, су претјерани, ако израчунамо да свијет троши 80 милиона барела нафте дневно, или само преко 29 милијарди барела годишње.

8. Климатске промјене
Вјероватноћа: Реална
Утицај: Висок
Још од 1988, када је Џејмс Хансен из NASA-e свједочио пред америчким Сенатом о опасности од климатских промјена добила је апокалиптичне размјере. Сваки Американац данас могао би да исприча кратку верзију посљедица на које је Хансен упозорио Сенат о тој могућности, ако се раст емисије CO2 настави без контроле: од пораста океана до нестанка наших најомиљенијих метропола, од житних поља спржених и претворених у пустињски пејзаж. Ипак, Хансенове страшне прогнозе, изгледа, нису биле довољно страшне, а ситуација данас показује да смо близу постизања критичне тачке на неповратних климатских промлена.


9. Сунце постаје црвени џин
Вјероватноћа: Извјесна
Утицај: Веома лош
Иако су древне Маје често представљене као апокалиптични визионари, оне то нису биле. Маје су видјеле саме себе у вријеме пропасти. Они су схватили да ће доћи крај њиховом начину живота, направили неке прорачуне на основу астрономских посматрања, и закључили да је крај (за њих) је био веома далеко. Ствари које су изгледале тако далеко од њих, сада су овдје. То не значи да они нису дјелили нашу забринутост за крај свијета, али ништа више него што смо ми преокупирани могућим крајем Сунца - за које наша астрономија каже да ће се сасвим извјесно десити за око пет милијарди година, када Сунце постане црвени џин и спржи планете из свог система, укључујући и Земљу.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана