Да ли је Балкан спреман за климатске промене?
У тренутку када УН упозоравају на климатске промене као на једну од највећих претњи, а највеће свјетске економије климатске акције стављају у фокус својих политика, колико је Балкан спреман да се суочи са реалношћу промјена у природи?
Научници упозоравају: утицај климатских промјена већ је примјетан, а глобално отопљавање доноси посљедице као што су глад, болести, сиромаштво, сукоби. Услијед повећања температуре на Земљи (процијењује се да би у овом вијеку раст температуре на планети могао да износи од 0,3 до 4,8 степена Целзијусових), Европу очекују суше, топлотни таласи, поплаве, нешто са чиме смо већ имали прилику да се суочимо, а прогнозе су да ће ове појаве бити све екстремније и чешће.
Због оваквих готово катастрофалних упозорења међународна заједница све више инсистира на смањењу емисије штетних гасова, како би се зауставиле и ублажиле климатске промјене, али и на прилагођавању и припреми за већ неизбјежне посљедице промјена у природи.
„ЕУ је од свог буџета за период од 2014. до 2020. издвојила 20 одсто средстава управо за климатске акције, између осталог за ублажавање климатских промјена и стратегију адаптације на суше, поплаве или шумске пожаре. Идеја је да државе приликом планирања свих економских сектора у обзир морају да узму климатске промјене. У питању је дакле стратешко планирање енергетике, пољопривреде, туризма, а све у циљу стварања отпорног система на климатске промјене", каже за Дојче веле, Драгана Милеуснић испред европског огранка Мреже за климатске акције.
Окренути се чистим изворима енергије
У бриселском сједишту ове највеће европске мреже која се бави питањима климе и енергетике наводе да је план да државе Западног Балкана према обавезама Енергетске заједнице да обезбједе у просјеку трећину укупне потрошње енергије из обновљивих извора до 2020. године, док ЕУ намјерава да до 2050. године смањи емисије гасова стаклене баште чак до 95 одсто и пређе на чисте изворе енергије.
„Ако Западни Балкан тада буде део ЕУ, као што намјерава, енергетика у региону неће моћи да изгледа онако како изгледа данас. Зато је најбоље и најисплативије да се одмах почне са прилагођавањем", поручују из европске Мреже за климатске акције (CAN Europe).
На сваки уложени евро враћа се шест пута више
И док се свет и ЕУ труде да смање ефекат стаклене баште, управо је сагоријевање фосилних горива, на првом мјесту угља, доминантан облик добијања енергије на Балкану. Недавне поплаве у региону показале су осјетљивост тамошњег електроенергетског система и неодрживост у времену које долази:
„Ако у Србији постоји ТЕНТ као термоелектрана која обезбјеђује половину струје за читаву земљу, онда то, при сличном инциденту, представља велики ризик за државу, и није у складу са оним што слиједи током процеса придруживања ЕУ. Сад се већ мора отворити питање да ли ће се новац која ће стићи као помоћ из европских фондова искористити за скупу и неодрживу рехабилитацију постојећих термоелектрана и рудника угља или ће се размислити о децентрализацији енергетског система и алтернативним изворима. А у региону их је срећом много, почев од вјетра, преко сунца и биомасе", наводи Милеуснић.
Новца има довољно?
У Бриселу додају и да је дио новца из претприступних ИПА фондова намијењен управо борби против климатских промјена и усклађивање са европским стандардима на том пољу и да више не сме бити изговора да се за заштиту климе нема новца.
„ЕУ и међународна заједница имају јасну рачуницу: трошкови уложени у заштиту климе и ублажавање климатских промјена нису већи од добити. Сваки уложени евро у превенцију враћа се као шест уштеђених у случају штете", каже Драгана Милеуснић, задужена за енергетску политику Југоисточне Европе у CAN Europe.
Са климом се мијењају биљни и животињски свијет
Европски стручњаци за климатска и енергетска питања инсистирају на информисању јавности и комуникацији са политичарима зарад бољег стратешког планирања и координације у стварању система отпорног на климатске промјене и одговарајуће инфраструктуре. Предвиђени климатски модели, који говоре о кретању температуре, падавина и нивоа мора у наредних 100 година, говоре о нарочитој изложености јужне Европе климатским промјенама. Док се на сјеверу европског континента очекује све умјеренија клима, тако ће на југу постајати све екстремнија, топлија и са више падавина. Таква смјена климатских зона утицаће на биодиверзитет, смјену, али и изумирање појединих биљних и животињских врста. Тако ће поред енергетског система, и пољопривреда морати да прође кроз прилагођавање и смјену култура. Већ су позната истраживања која предвиђају „помјерање" плантажа маслина и винове лозе са југа ка сјеверу Европе. До краја овог вијека, услијед климатских промјена регион Балкана би могао да претрпи и значајне губитке у приносима кукуруза. Истовремено, предвиђени раст нивоа мора од 26 до 82 центиметра до 2100. године у региону би утицао на промену слике Јадранске обале, при чему би многе плаже нестале под водом, а таласи екстремних врућина утицали на смањење броја туриста. Широм свијета се, на целу са водећим економијама ЕУ и САД, већ води битка за обуздавања раста температуре на Земљи до прихватљивих плус два степена до краја овог вијека.
„У свијету и даље постоји оптимизам и много наде се полаже у глобални климатски договор, који се очекује 2015. године. То би значило смањење емисије гасова стаклене баште до 2050. и ублажавање оваквих екстремних дешавања. Тренутно, за то нам нису неопходне драстичне промјене у квалитету живота и навика или одрицање од економског раста и просперитета. Међутим, уколико договор изостане, а емисије штетних гасова се настави, будућност региона Балкана, Европе и свијета у целини неће бити свјетла", поручују из европске Мреже за климатске акције у Бриселу.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
