Да ли ћемо икада путовати кроз свемирске црвоточине?
Љубитељи научне фантастике надају се да ће људи једног дана успијевати да стигну у удаљене дјелове свемира, захваљујући такозваним црвоточинама.
То су теоретски тунели кроз ткање простор-времена и који би теоретски могли да омогуће брзо путовање између удаљених тачака, онако како је описано у новом филму Кристофера Нолана "Interstellar".
Иако су црвоточине могуће, према Ајнштајновој теорији опште релативности, таква егзотична путовања ће највјероватније остати дио научне фантастике, сматра астрофизичар Кип Торн са Технолошког института у Калифорнији, који је био саветник редитеља и извршни продуцент за филм "Interstellar".
"Постоје многе индикације да је човjеково путовање кроз црвоточине ‘забрањено’ законима физике. То је тужно, али тако за сада изгледа", рекао је овај стручњак за теорију релативности, црне рупе и црвоточине.
Највећа препрека је нестабилност црвоточина, каже он.
"Ако немате нешто што их држи отвореним, зидови црвоточине се урушавају таквом брзином да ништа не може проћи кроз њих", објашњава Торн.
То би захтjевало убацивање нечега са антигравитационим својствима – односно, негативну енергију.
Негативна енергија створена је већ у лабораторијама захваљујући квантним ефектима и функционише тако што један дио простора "позајмљује" енергију из другог, који није ни имао енергију, чиме се ствара дефицит исте.
"Дакле, то се ипак дешава у физици, али имамо снажне, али не и чврсте доказе, да никада не можете добити довољно негативне енергије, да бисте могли држати зидове црвоточине отвореним", каже Торн.
Штавише, црвоточине кроз које би могао да прође свемирски брод, ако такве уопште постоје, готово сигурно не могу настати природно, додаје Торн.
Црвоточине су биле основа научне фантастике већ деценијама. Занимљиво је да је, како Торн каже, један од најпознатијих наслова овог жанра помогао научницима да боље разумију хипотетичке структуре.
"Модерна истраживања физике црвоточина, углавном су инспирисана филмом ‘Concact’ и разговорима које сам имао са покојним Карлом Саганом, док је он радио на свом истоименом роману", каже Торн.
Иначе, роман је објављен 1985. док је филм снимљен 1997.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
