Цунами из 2004. био вишеструко јачи од атомске бомбе

Срна
Цунами из 2004. био вишеструко јачи од атомске бомбе

Суматра - Цунами, који је 26. децембра 2004. године погодио југоисточну и јужну Азију, био је најразорнији и најсмртоноснији у новијој историји и најтежа природна катастрофа у којој је погинуло око 230.000 људи у 14 земаља.

Научници су процијенили да је количина ослобођене енергије по еквиваленту била 1.500 пута већа од количине енергије приликом експлозије атомске бомбе на Хирошиму?!

У 7.58 часова ујутро по локалном времену /поноћ по средњоевропском/ затресло се океанско дно пошто се ивица индо-аустралијске тектонске плоче подвукла 15 метара испод руба Евроазијске плоче.

Земљотрес магнитуде 9,1 по Рихтеру осјетио се 1.600 километара од епицентра западно од Суматре. Био је то трећи најснажнији земљотрес икада забиљежен и трајао је готово десет минута.

Дио океанског дна подигао се неколико метара стварајући талас од око 30 просторних километара воде, који се потом раширио источно и западно и стигао до десетак земаља, од Аустралије до источне Африке.

Цунамијем је прво погођена провинција Ацех на Суматри, са таласима високим до 35 метара, који су били смртоносни за десетине хиљада људи.

Потврђени број погинулих у Индонезији је 130.000, али влада процјењује да је укупни број страдалих, укључујући и нестале, чак око 230.000.

На западној обали Тајланда море се уочи удара таласа повукло од обале око 100 метара на око пет минута, а онда су се вратили таласи високи десет метара и послије је наступила поплава. Погинуло је више од 5.000 људи.

Западни таласи су погодили Шри Ланку и Индију. У тим земљама погинуло је 35.000, односно 12.000 људи.

Десетак земаља такође је бројало мртве, али су бројке биле знатно ниже - мртвих је било на Малдивима, у Мјанмару, Сомалији, Малезији, Танзанији, Сејшелима, Бангладешу, Јемену, Јужноафричкој Републици и Кенији.

Подрхтавање тла забиљежено је и у Оклахоми, у центраном дијелу САД, а вибрације тла кроз Земљу наставиле су да осцилирају још четири мјесеца!

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана