Црне кутије кључне за објашњавање авионских несрећа
"Црне кутије" за којима се трага у Индијском океану од када је ухваћен сигнал који можда потиче из остатака малезијског путничког авиона, садрже кључне информације за утврђивање узрока ваздухоповних несрећа.
Бродови опремљени сондама открили су од петка два извора звука на дну мора јужног дијела Индијског океана. Ти извори емитују звук фреквенције 37,5 kHz, идентично као и "црне кутије".
Помоћу "црних кутија", може да се објасни скоро 90 одсто несрећа. Ти уређаји, уведени у ваздухопловство од 1960. године, смјештени су у веома чврсте и отпорне металне кутије.
Послије 23 мјесеци на дну Атлантског океана, на 3.900 метара дубине, опстали су сви подаци из "црних кутија" авиона Аир Франце чиме је скинут вео тајне с несреће током лета Рио-Париз 1. јуна 2009.
Тешке по седам до десет килограма, те кутије су у ствари наранџасте боје, с рефлектујућим бијелим пругама да би се лакше нашле. Подаци које снимају су заштићени у изолованом кућишту која може издржати велики притисак - до дубине мора од 6.000 метара, и изложеност веома високој температури - један сат на 1.100 степени Целзијуса.
Подаци су код првих верзија тих снимача регистровани механички, на фото-папиру, заштићеном у црном кућишту, те отуда и термин "црна кутија".
Комерцијални авион по пропосима има двије "црне кутије" које се зову DFDR ("Dugital Flight Data Recorder" - дигитални снимач података лета) и CVR ("Cockipt Voice Recorder" - снимач разговора у пилотској кабини).
DFDR сваке секунде биљежи све параметре лета - брзина, висина, курс, податке о раду мотора, притиску, у трајању од укупно 25 сати. CVR снима разговоре у пилотској кабини током лета, и све друге звуке који се тамо чују.
Анализа звука чак омогућава да се утврди и режим рад мотора авиона.
"Црне кутије" су опремљене уређајем који, када се потопи у воду, почне да емитије ултразвучни "бип" сваке секунде и то чини најмање 30 дана. Тај звук мора бити такав да се може детектовати посебним уређајима - сонарима, са бар два километра удаљености.
Малезијски авион је нестао 8. марта, што значи да је остало веома мало времена да се нађу "црне кутије" прије него што престану да емитују сигнал, ако се то већ није десило.
Послије несреће авиона на линији Рио-Париз, француски истражитељи из Службе за истрагу и анализе (БЕА) су препоручили да се вријеме емитовања сигнала за налажење регистратора лета продужи са 30 на 90 дана.
Они су предложили и да се тај сигнал емитује на нижој фреквенцији, од осам до девет KHz, уместо на 37,5 KHz како је сада, да би се при потрази могао чути и помоћу других уређаја, а не само помоћу посебних сонара.
Француске власти су тада сугерисале и да се основни параметри лета (позиција, висина, брзина, курс, ознака лателице) стално емитују, у реалном времену, из авиона ка сателитима, као и да сваки ваздухоплов има уређај за аутоматско емитовање сигнала упозорења у случају несреће.
Ти предлози нису спроведени. Необјашњив нестанак Боинга 777 Malaysia Airlinesa током лета Куала Лумпур-Пекинг, са 239 људи, могао би подстаћи међународне власти да убрзају развој прописа.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
