Четири сценарија: Какав ће бити живот 2100?

Како објашњавају стручњаци за климатске промјене невладине организације Гиец, за колико степени ће се температура на Земљи повећати до краја вијека зависиће од тога који ће се енергетски извори користити, од броја свјетске популације, од типа стамбеног простора у којем ће се живети и врста аутомобила који ће се возити.

Постоје четири сценарија како ће изгледати свијет 2100, објашњавају експерти ове организације.

Данас на "плавој" планети живи 7,1 милијарда људи, а концентрација угљен диоксода је око 400 дијелова на милион (ppm).

Први и најоптимистичнији сценарио је да човjечанство почне радикално да инвестира у нове видове енергије и геоинжењеринг. У том случају број свjетске популације до краја вијка попео би се на девет милијарди људи, а концентрација CO2 остала би на 400 ppm са тенденцијом пада.

Температура би се стабилизовала до 2050, тако да би глечери престали да се топе, ацидификација океана би се зауставила, али би ниво мора и даље растао због нагомилане топлоте морског система током претходног низа година.

"Тако нешто неће бити лако спровести, али захваљујући заједничким напорима наша планета би била спашена", сматрају струцњаци.

Али, додају они, у том случају би у потпуности требало да се престане с коришћењем саудијске нафте као и с експлоатацијом америчког гаса из шкриљаца, што не би било нимало пожељно на економском плану.

Према другом могућем сценарију, који је према мишљењу стручњака и најреалнији, ако се климатске промjене не узму као озбиљан проблем а човjечанство крене путем убрзаног технолошког прогреса, који омогућава већу производњу уз мању енергетску потрошњу и обновљиви видови енергије као и нуклеарна енергија буду доминанти, број свјетске популације ће порасти на 8,5 милијарди, а концентрација CO2 на 550 ppm.

Људи ће јести мање меса и на тај начин ће се смањити емисија угљен диоксида која се троши за узгој домаћих животиња, а опасности од екстремних посљедица климатских промјена би остале иза нас.

Тако нешто захтјева много одрицање и жртвовања. Задржавање концентрације CO2 на 550 ppm је потенцијално остварљив план уколико се постигне међународни договор о клими до 2020.

То, међутим, значи прелазак на нове технологије и на нови начин живота, као и свођење на минимум употребе фосилних горива.

Постоји и трећа могућност, да човjечанство смањи емисију гаса са ефектом стаклене баште али тек крајем века.

У том случају број становника би се повећао на 9,5 милијарди, а концентрација CO2 на 650 ppm са тенденцијом раста.

"Уколико човjечанство настави с употребом фосилних горива досадашњим темпом и економију стави у први план на штету судбине планете, а не промjени садашње навике, како у погледу планирања породице тако и потрошње, посљедице климатских промјена ће бити очигледне", упозоравају стручњаци.

Постоји и четврти, најгори сценарио, према којем би број становника, као и емисија гаса наставила да расте до краја вијека.

Број становника на земљи би се повећао на 12,5 милијарди, а концентрација CO2 на 950 ppm са тенденцијом раста.

У том случају би се месо јело више него данас како би се прехранило становништво, концентрација угљен диоксода би се више него удвостручила а ваздух би био опасан по здравље у многим дјеловима планете.

Равнотежа екосиситема би била угрожена а биодиверзитет би се дерастично смањио.

Температура би све више расла, поплаве и суше би биле све учесталије, глечери би се истопили, а кружење воде у природи би било нарушено.

Стручњаци не искључују овај најпесимистичнији, хиперкатастрофичан сценарио, јер, како наводе, тешко да ће ико моћи да спријечи земље извознике фосилних горива да наставе са продајом сировина које су у њиховом власништву.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.