Четири мистерије које научници не могу да објасне

Агенције
Четири мистерије које научници не могу да објасне

У 21. вијеку се зна да је готово све могуће објаснити помоћу науке. Неки од изузетака су феномени који већ деценијама збуњују стручњаке..

.Становници долине Хесдален у Норвешкој већ деценијама посматрају необична свјетла који се јављају на ноћном небу.


Након што се појаве, она плешу у разним правцима и понекад свјетле у различитим јарким бојама. Свјетла је видео велики број људи и више пута су забиљежена камером, па њихова појава није спорна – занимљиво је једино то што научници након дугогодишњих студија нису успјели да открију о чему је ријеч. Једно од нагађања је да је то подручје радиоактивно, а радијацију носе честице прашине које експлодирају при додиру с атмосфером.

Друго објашњење је да се цијела област понаша као велика батерија, с обзиром на то да је једна од долина изузетно богата бакром, а друга има цинка у изобиљу. Обије компонентне се могу пронаћи у батерији, потребна им је само "кисела" веза да би засвјетлеле. Ријека на дну долине садржи сумпор, који може да дјелује као извор киселине. Теоретичари завјере у тим свјетлима, међутим, виде ванземаљски утицај.

Вилински кругови Намибије

На пашњацима јужне Африке, највећим дијелом у Намибији, постоји на хиљаде мистериозних кругова који се појављују на полуплодној земљи. У Намибији становници ове мистериозне кругове називају "вилинским круговима". Кругови се појављују на површини, а затим нестају након неколико деценија. Мањи кругови у просјеку трају 24 године, док већи могу да постоје чак и до 75 година.

На питање ‘зашто’ је врло тешко одговорити, сматра доктор Волтер Чинкел, биолог са Универзитета у Флориди. Постоји неколико претпоставки, а за сада ниједна од њих није увјерљива.

Научници проучавају кругове још од 1971.године , али још нема јасних доказа о њиховом узроку.

По народном вјеровању локалног становништва, прави их змај који живи испод Земљине коре, чији ватрени дах ствара "мјехуриће" на површини земље. Друге хипотезе укључују дејство термита, софистицирани еколошки инжењеринг...

Таос Хум

Ријеч је о низу чудних, нискофреквентних звукова налик пјевушењу који су снимљени широм свијета, а нарочито у граду Таос у Новом Мексику. Описан је као звук празног хода мотора аутомобила, а наводно утиче и на људе који живе у том подручју. Они који су га искусили тврде да се више осјећа у тијелу него што се доживљава споља.

Слушалице зато не помажу, а звук може да ‘вибрира’ дуж тијела. Његову је фреквенцију тешко регистровати микрофонима, а једно од могућих објашњења је спонтана отоакустична емисија - тј. да звук долази из длачица ушију у самим људима.

Ђавољи чајник

Ђавољи чајник у Минесоти је ријека, односно формација слапа и стијена у којој нестаје половина ријеке Бруле. Она се дијели у два дијела, од којих један дио пада низ стијене и ствара водопад, док други одлази у јаму и нестаје, али нико не зна гдје. Научници вјерују да постоји излазна тачка негдје испод језера Супериор, али истраживачи су годинама у рупу изливали боју и убацивали разне предмете попут пингпонг лоптица, а ниједан од убачених предмета никада није пронађен.

Геолози тврде да су дубоке пећине које могу да акумулирају толику количину воде врло ријетке. У чвршћим стијенама текстонске акције понекад могу да здробе подземне слојеве стијена, стварајући пропусније окружење за воду. Нажалост, не постоје геолошки докази за тако нешто, а чак и да постоје, мало је вјероватно да би јама могла заувијек да ‘увлачи’ ријеку у себе. Олује и ерозија понекад у њу шаљу одроне величине дрвећа и у неком тренутку би се свакако запушила, али то се није догодило.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана