Бертолд Визнер - отац стотина дјеце
Лондон - Аустријски биолог Бертолд Визнер, који је четрдесетих година прошлог вијека управљао клиником за лијечење неплодности у Лондону, сам је био отац око 600 беба које су родиле његове пацијенткиње, јавља РТС.
То је податак до којег су, послије вишегодишњег истраживања, дошла двојица његових биолошких синова.
Бертолд Визнер и његова жена Мери Бартон основали су клинику за лијечење неплодности у Лондону током четрдесетих година прошлог вијека и тако помогли да на свијет дође више од 1.500 беба.
Њихови клијенти били су добростојећи парови, тачније, жене чији су мужеви били неплодни.
Претпостављало се да је приликом оплодње на клиници користио узорке сперме уског круга својих “подобних”, односно изузетно интелигентних пријатеља, али се испоставило да је у око 600 случајева сам Визнер био донор.
Два човјека, својевремено зачета на клиници, канадски редитељ Бери Стивенс и адвокат из Лондона Дејвид Голанч, послије подробног истраживања, установили су да је аустријски биолог у двије трећине случајева приликом оплодње користио сопствено сјеме.
У данашње вријеме је тако нешто законом забрањено, али прије шест деценија нико није ни посумњао да је Визнер сам “обезбјеђивао” већину узорака за оплодњу.
Разлог због чега се у данашње вријеме забрањује да се узорак истог донора користи за оплодњу у великом броју случајева, јесте опасност од случајног инцеста.
Постоји могућност да се двије особе, несвјесне да су сродници, упознају и заснују породицу, што може да изазове озбиљне генетске поремећаје код њихових потомака.
ДНК тестирање спроведено је на 18 особа, зачетих на клиници између 1943. и 1962. године, и резултати су показали да је отац двије трећине њих био Бертолд Визнер.
Потом је екстраполацијом утврђено да су и до 600 њих Визнерова дјеца.
- Конзервативна процјена јесте да је 20 пута годишње донирао сперму за оплодњу. Уколико се узму стандардни подаци о броју живорођених беба, укључујући близанце, али и одређен број побачаја, дође се до бројке од 300 до 600 дјеце којима је Визнер отац - објашњава Дејвид Голанч.
Предсједавајући Британског друштва за лијечење неплодности и стручњак за питања мушке плодности Aлен Пејси каже да је то теоретски могуће.
Међутим, 1990. године донијет је закон којим је ограничен број донација сперме или јајних ћелија.
На примјер, један мушкарац може да буде донор за највише десет породица.
Ограничење је изражено у броју породица, како би родитељи могли да одаберу истог донора за друго и треће дијете, а да се то не рачуна у поменуто ограничење.
Сваке године у Великој Британији роди се око 2.000 беба који су зачете уз помоћ дониране сперме, јајних ћелија или ембриона.
Сви донори које користе регистроване и провјерене клинике морају да буду између 18 година и 41 године и сви узорци се пажљиво тестирају.
Информације о донорима се чувају, како би дјеца када одрасту могла да сазнају идентитет свог билошког родитеља и, самим тим, да ли имају браће и сестара које не познају.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
