Београдска мумија добила нови дом
Чувена Београдска мумија након 124 године боравка у Србији ових дана коначно је смјештена на одговарајући начин.
Насмин, чије име значи „онај који припада Богу Мину", био је свештеник у храму Бога Плодности Мина. Након вишевековног путовања, његови остаци 1888. године стигли су у Београд. Тек овог мјесеца Београдска мумија добила је адекватан смјештај.
Изложена у специјализованој витрини, мумија је 21. септембра представљена на Филозофском факултету у Београду. Управо Археолошка збирка тог факултета биће будућа адреса Београдске мумије, гдје ће бити изложна и доступна свим знатижељницима.
Међутим, рестаурација мумије још увијек није извјесна јер је, према ријечима професора Бранислава Анђелковића, ријеч о веома захтјевном пројекту који прво изискује израду елабората.
"Насмин у руци има свитак папируса. Овај свитак је карактеристичан по томе што садржи најпотпуније цитате Књиге мртвих. Вађење свитка, разматрање и конзервација још нису обављени јер се чека се финансијер тог подухвата", казао је Анђелковић за Б92.
Ипак, он објашњава да је даља дезинтеграција мумије заустављена, а нова витрина по први пут ће помоћи да се процес декомпозиције максималнно заустави.
Специјалну витрину обезбједио је Народни музеј уз финансијску помоћ Града Београда и Министарства културе Србије. Витрина је производ наших инжењера, њена израда коштала је 35 хиљада евра а тешка је око 600 килограма. Састоји се од двоструког непробојног стакла, има способност регулације влажности и температуре, као и хладно освјетљење.
Далеке 1888. године мумију свештеника поклонио је Народном музеју домаћи филантроп и мецена Хаџи Павле Риђички, племић од Скрибешћа (1805–1893). Поријеклом из Мокрина, Риђички је припадник угледне породице која се у вријеме Марије Терезије доселила из Сенте и која је оставила великог трага у историји српског народа на простору Војводине.
Он је током путовања у египатски Луксор купио мумију, како се наводи у историјским списима „из родољубиве намере, не за себе већ за српски народ". Мумију је било могуће видјети само од 1893. године до почетка Првог свјетског рата, послије чега је због осјетљивости предмета била склоњена од очију јавности.
Због тога се из Туристичке организације Београда надају да ће њено излагање доприњети, између осталог, и туристичкој промоцији Београда као града који није познат само по ноћном животу већ и по култури.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
