VW Голф - првих 40 година

Хтјели то да признају или не, данашњим произвођачима аутомобила ниже средње класе очи су упрте у један модел – Volkswagen Голф.

Наравно, баве се и осталом конкуренцијом, али приликом конструисања нових модела обавезно се набавља један Голф који се раставља до најситнијих детаља и проучава.

Овдје не мислимо на копирање дизајна, већ на укупан инжењеринг.

То можемо да тврдимо након вишедеценијског искуства у тестирању аутомобила који су временом заиста постали све бољи.

Истовремено, чини нам се да је Голф увијек за корак испред других у погледу комплексности пројектовања и израде.

Не брините, и Нијемци су радили исто што и данас раде остали. Учили су од – Италијана и ФИАТ-а.

Чувени дизајнер Ђорђето Ђуђаро је још 1970. године, дакле четири године прије званичне свјетске премијере, изјавио да је приликом доношења скица Голфа у фабрици у Волсфбургу случајно видио растављени ФИАТ128.

Да подсјетимо, "стодвадесетосмица" се појавила 1969. године и сматра се првим аутомобилом са модерним концептом који је објединио предњи погон, попречно постављен мотор са зупчастим каишем и вентилима без клацкалица, "мекферсон" огибљење и диск кочнице.

Volkswagen је ову идеју додатно усавршио и одлучио се за Ђуђаров дизајн, с обзиром да су остали прототипови били катастрофалног и застарелог концепта.

У то вријеме (1969. година), по Торину се увелико возио прототип Заставе 101. С обзиром да је одмах донијета одлука да хечбек верзија ФИАТ-а 128 буде препуштена Застави, Ђуђаро је Нијемцима понудио сулудо препуштену идеју и Голф нацртао као хечбек са троја врата, која су наговјештавала спортски и младалачки карактер преко потребан у амбициозним и полетним седамдесетим годинама.

Тако је настао облик каросерије који је одредио судбину аутомобила до данашњих дана.

За појаву Голфа заслужан је и, између осталог, тадашњи нови директор Volkswagenа, Рудолф Лидинг, који је зауставио развој прототипа са задњим погоном и уздужно постављеним мотором са воденим хлађењем смјештеним испод задњег седишта.

Након четири године развоја, маја 1974, Голф (фабрички код "тип 17") је угледао сјветлост дана.

У првом моменту су се производиле верзије са 3 а затим и са 5 врата.

Одмах је преузео моторе од Аудија 50 и Аудија 80, запремине 1.1 литар са 50 КС, 1.3 са 60 КС и 1.5 са 70 КС.

Продаја је одлично започела, већ од првог дана. Купци су сматрали да има спортски карактер, чак и са најмањим мотором.

С обзиром да је тада владала нафтна криза, потрошња је била веома важна. Из тог разлога се појавила "формула Е" верзија са петостепеним мјењачем који је при 90 km/h спустио потрошњу са 6,4 на 5,2 л/100 км.

Значајан историјски тренутак је појава ГТИ модела 1976. године.

Добио је 1.6 мотор из Аудија 80 ГТЕ са 110 КС (при 6100 о/мин), вентилирајуће дискове и хладњак уља.

Естетски детаљи су били права атракција – ручица мjењача са куглом у облику голф лоптице, предњи спојлер, шире гуме димензија 175/70 ХР 13, црвени оквир на предњој маски и црна фолија на вратима пртљажника су ГТИ издвајали од свих других аутомобила.

Мотор је имао механичко "К-џетроник" убризгавање горива, а са масом од 810 кг имао је заиста атрактивне перформансе за то вријеме – максимална брзина је била 182 km/h а до "стотке" је убрзавао за 9,2 секунде.

Још један веома важан тренутак у развоју Голфа догодио се септембра 1976. Представљена је дизел верзија, што је било прилично необично за то вријеме. До тада су дизели сматрани за веома прљаве и бучне.

Као основа за развој дизела послужио је 1.5 бензинац. Тако су дизели у почетку имали запремину 1.5 литара и 50 КС, а убрзо су повећани на 1.6 и 54 КС.

Упркос буци и вибрацијама, био је тражен због веома мале потрошње која се кретала око 5 л/100 км.

Прва рестилизација услиједила је 1978. године. Добио је пластичне бранике са функцијом апсорпције енергије приликом ударца а драстично је побољшана и заштита од корозије.

Голфови су прије тога масовно трулили због лоше легуре рециклираног метала који је коришћен у то вријеме, а садржао је и велику количину бакра у себи.

Августа 1979. је представљена седан верзија Голфа, односно Jetta. Намијењена је конзервативнијим купцима и имала је верзије са 2 и 4 врата. У Сјеверној Америци је постигла велики успјех, али је у Европи продаја била далеко испод очекивања.

Годину дана касније Голф добија још измјена – широка задња свјетла и нову командну и инструмент таблу.

Овакав ауто је по дизајну био најближи Ђуђаровим оригиналним скицама. Уведени су и нивои опреме "Ц", "ЦЛ" и "ГЛ", а инструмент табла је добила модерне четвртасте инструменте и ЛЕД индикаторе.

ГТИ је постао доступан и са 5 врата.

Како се производња ближила крају, уведене су и луксузније верзије "ЛЏ" и "ГЏ", као и специјални Голф Пирели.

Тако је 1982. добио 1.8 мотор са 112 "коња".

Његова цијена је била знатно већа у односу на базну верзију из 1976. – 22.800 њемачких марака спрам 13.850 ДЕМ, а идеја је била да се представи нискобуџетна верзија ГТИ модела за свакодневну употребу.

Још важнији тренутак за историју Голфа па и цијеле компакт класе је увођење првог турбо-дизел мотора. Марта 1982. на сајму у Женеви представљен је Голф ГТД.

У то вријеме је био најекономичнији серијски ауто на сијвету. Био је базиран на шасији ГТИ модела, са доста позајмљених дизајнерских елемената, укључујући и спортска Рекаро сједишта.

Уз помоћ "гаретовог" турбо-пуњача имао је 70 умјесто 54 коња и 133 умјесто 104 Нм обртног момента. Укупно је направљено 30 измјена на мотору како би се повећала снага и смањила потрошња.

Са свим додацима маса је повећана за 18 килограма, а просјечна потрошња је износила мање од 6 л/100.

Производња Голфа прве генерације у Њемачкој престаје 1983. године.

Направљено их је преко шест милиона, од чега милион дизелаша. Осим у Њемачкој и Југославији, Голф се склапао још у Аустралији, Белгији, САД, Јужноафричкој Републици, Нигерији и Мексику.

Рад на Голфу 2 ("тип 19Е") почео је још 1979. Тада је утврђено како ће изгледати, а ручно направљени прототипови тестирали су се од 1980.

Званична премијера услиједила је августа 1983. године. У поређењу са претходником дужи је за 17 цм, а повећано је и међуосовинско растојање као и маса за 95 кг. Наставило се са квалитетном заштитом против корозије а уведено је и састављање аутомобила помоћу робота.

Кабина је постала комфорнија, више није било видљивих металних површина, чак и у најслабије опремљеном Голфу Ц.

Чак и уз њега су могли да се поруче готово сви мотори – бензинци 1.3 са 55 КС, 1.6 са 70 КС, 1.8 са 90 КС, као и 1.6 дизелаши са и без турба од 54, односно 70 "коња".

У старту је понуђено неколико пакета опреме – "Ц", "ЦЛ", "ГЛ" и "ГЛЏ".

Већ 1984. стиже неколико новитета – фебруара мјесеца почиње производња модела Jetta друге генерације, Голфа са катализатором али и ГТИ варијанте.

У почетку је имао 112 КС као у претходнику, а од марта 1986. се испоручује са 16В мотором од 139 КС.

Било је касније и слабијих варијанти тог мотора од 129 и 107 КС, што због катализатора што због уградње у остале верзије.

Истовремено је уведен Голф Syncro, са погоном на сва четири точка, а по први пут купци су могли да доплате за АБС систем у ГТ и ГТИ моделима.

Голф ГТ је практично имао изглед ГТИ-ја. Спуштен је за 20 мм, а под хаубом је био 1.8 бензинац од 90 КС.

Појачан мотор за осам "коња" налазио се у ГТ верзији Голфа Syncro, а касније и у осталим моделима. Од 1987. добија и точкове пречника 14 инча.

Турбо-дизел у ГТД-у је такође преузет из Голфа 1, с тим што је 1989. године са 70 унапређен на 80 КС.

Слиједећи важан датум у историји Голфа "двојке" је август 1987, када стиже и прва рестилизација.

Том приликом су укинута лептир стакла на предњим вратима, ретровизори су помјерени унапред, а промијењена је и предња маска која је садржала само пет лајсни и већи VW знак.

Позади је чувени лого помјерен у средину, а ознака модела је добила другачији фонт. У унутрашњости су се нашли нови волан и сједишта а побољшана је и опрема.

Од 1989. петостепени мијењач постаје стандард у јачим верзијама, од 70 КС па на горе. По први пут купци могу да доплате за серво волана, АБС (од фебруара 1987.), електроподизаче прозора, централну браву и филтер полена.

Исте године слиједи још једна рестилизација када Голф добија "дубоке" бранике у боји каросерије (за "ГЛ" и "ГТИ"), нову електрику, волан на чијем стубу је постављен прекидач за сва четири жмигавца.

Посљедњих пар година производње појављују се многобројне специјалне едиције и верзије.

Занимљиво је да ГТИ сам по себи уопште није био занимљив купцима у Њемачкој и чинио је свега два посто продаје, за разлику од Велике Британије гдје је чак 16 посто Голфова "двојки" било ГТИ.

Један од атрактивнијих свакако је био и ГТИ Г60 који је уз помоћ "Г" пуњача из 1.8 литара радне запремине развијао 160 "коња".

И тај ауто је имао неколико верзија, међу којима је Г60 Rally са 4x4 погоном, четвртастим фаровима и предњом маском са Volkswagenа Corrado.

Укупно их је направљено око пет хиљада у фабрици у Бриселу за рели такмичења али и цивилне потребе. Свега 50 их је израђено са ентеријером потпуно обложеним кожом и сви су били намjењени тржишту Швајцарске. За то и Аустријско тржиште, сваки Г60 је имао и климу.

Ништа мање атрактиван није ни Г60 Limited појачан на 210 КС од стране одjељења VW Motosport. Тај ауто је произведен у свега 71 примерак и коштао је 68.500 ДЕМ.

Крај производње Голфа друге генерације дефинитивно ступа на снагу децембра 1992.

Захваљујући добрим моторима и антикорозивној заштити, према подацима из 2012. у Њемачкој је било регистровано скоро 450.000 "двојки", упркос томе што су у најбољем случају ти аутомобили стари 20 година.

Не баш сјајно поглавље за Голф започиње 1992. када стартује производња треће генерације. У суштини, механички је био готово идентичан "двојци", са практично непромјењеним димензијама.

Већ годину дана касније почињу масовна повлачења аутомобила на сервис због разних проблема, а корозија почиње да задаје главобољу власницима серија направљених до 1995, када се приликом рестилизације коначно поправља квалитет.

Међу новим моторима који ће обиљежити и наредне генерације Голфа су 1.9 дизел са и без турба и директним убризгавањем горива, као и чувени ВР6 шестоцилиндрични мотор са углом међу цилиндрима од 15 степени и то у двије верзије – запремине 2.8 и 2.9 литара са 174 и 190 КС.

Још једна велика новина настаје увођењем караван верзије у гаму, који ће наставити да се продаје након појављивања четврте генерације 1997.

Кабриолет прескаче другу генерацију и наставља да живи све до појаве "тројке кабрио" која, на сличан начин, залази у четврту генерацију до појаве актуелне "шестице кабрио".

Четврта генерација почиње да силази са производних трака октобра 1997. године.

Тада почиње ново поглавље које се без већих изненађења и узбуђења наставља до данас, уз константан и одмјерен напредак под будним оком конкуренције.

За Голф се везују и бројни деривати, као што су Scorpico, Corrado, Голф Плус, Touran, нова "буба", Еос, а по некима и Tiguan, са којим, заправо, има мало тога заједичког.

Голф је дужи низ година најпродаванији аутомобил у Европи, док је у Њемачкој број 1 још од 1975. а само једне године (1980.) његову доминацију прекинуо је Мерцедес серије 123.

У јуну 2014. произведен је 30 милионити примјерак – био је то Голф 7 ТДИ BlueMotion.

До данас, Голф је уз модел Toyota Corolla ауто са најдужим континуитетом у производњи, без промjене имиџа и карактера.

Многи се слажу у једном – ако би га промjенили, то више не би био Голф.

Седам величанствених

Ђуђаров дизајнерски студио - Италдизајн, заслужан је за креацију Голфа. Volkswagen АГ откупио је овај студио маја 2010. године.

Основна идеја је да ауто буде препознатљив, без превише измjена кроз генерације, слично као Porsche 911. Дакле, еволуција а не револуција.

Да овакав концепт има довољан број присталица говоре и подаци о продаји Голфа који је и даље најпопуларнији модел Ц сегмента у Западној Европи и уједно најбоље продаван модел Volkswagenа.

Три кабриолета

Битан тренутак у историји Голфа је и март 1979. Тада је добио кабриолет верзију са задатком да замjени "бубу" кабрио.

Са укупно произведених 388.522 примjерка за 14 година, сматра се најтиражнијим кабриолетом на свијету.

Није ни чудо, са производних трака је силазио све до августа 1993.

Склапао се у Карман фабрици у Оснабруку, гдје је и развијен. Покретао га је 1.5 бензинац са 70 али и 1.6 са 110 КС. У посљедњој години је продаван само са 1.8 мотором од 98 КС и катализатором.

Током рестилизације 1987. добио је "дубоке" бранике и нешто другачија задња свјетла, а од 1992. се продаје са ваздушним јастуком за возача.

Послије Голфа 1, слиједаћа је "тројка кабрио", која 1998. преузима предњи крај од "четворке".

Од 2002. до 2012. године настаје затишје са кабриолетима, када почиње производња "шестице" кабрио. Она ће вјероватно трајати све до "осмице".

Домаћи ауто

Склапање Голфа у Творници аутомобила Сарајево (ТАС) почиње 1976. године. Како је вријеме пролазило, све више компоненти је долазило из југословенских фабрика, а према интерним контролама Volkswagenа, Голф из Вогошће се по квалитету није разликовао од њемачког.

Производња Голфа 1 се наставља још двије године након престанка у Њемачкој, а са истим закашњењем, 1985. почиње и склапање Голфа 2. ТАС је једина фабрика у којој се производила теретна варијанта Голфа за европско тржиште.

Први Caddy је сишао са производних трака 1982. године и до рата 1992. године их је произведено укупно око 200.000 примерака. Осим у Сарајеву, Caddy се производио још у америчкој фабрици у Пенсилванији и незнатно се разликовао од европског модела.

Рекордна година за фабрику у Вогошћи је била 1989. године када је 3500 запослених радника произвело укупно 37.000 возила. Осим Голфа, у ТАС-у се склапала и Jetta прве и друге генерације.

Половина укупне производње је одлазила на словеначко тржиште, по 20 посто у Босну и Хрватску, а десет посто произведених Голфова продавало се у Србији, Црној Гори и Македонији.

За вријеме рата је украден велики број нових аутомобила из фабричког круга. Дио тих аутомобила је већ био плаћен од стране купаца који их никада нису добили.

Volkswagen их је обештетио тек након 2000. године када су добили Голф 4.

Зачетник кросовер сегмента

Голф Country и његов 4x4 погон је развијен у сарадњи са Штајер-Дајмлер-Пухом из Граца у Аустрији. Каросерија му је повишена тако да је клиренс био 180 мм, имао је "булбарове" као и резервни точак на вратима пртљажника у стилу теренаца.

На жалост, није имао блокаду диференцијала па његове теренске возне карактеристике нису биле нарочито добре.

Производња је почела средином 1990. године а обустављена већ децембра 1991. Углавном су сви модели имали 1.8 бензински мотор са 98 "коња" као у Голфу Syncro, а мала серија од педесетак комада је направљена за VW раднике са мотором из Голфа ГТИ од 107 КС.

Имао је неколико верзија у погледу опреме и луксуза а произведено је укупно 7735 комада од планираних 15.000.

Упркос свему, може се сматрати једним од зачетника данашњег кросовер, па и СУВ сегмента.

"Ауто магазин" је нова едиција најстаријег аутомобилског часописа у Србији.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.