Ванвременски Мерцедес-Бенз: 230 СЛ оличење складних линија и пропорција

Био је то практичан, лак за вожњу, ергономичан и сигуран спортски аутомобил када такво нешто није ни постојало. Модел је био дјело Мерцедесове дубине инжињеринга упакованог у заводљив дизајн када је једина норма за спортске аутомобиле била снажан мотор.

У марту 1963. године, поводом Сајма аутомобила у Женеви, Мерцедес-Бенз је цијелом свијету представио модел 230 СЛ (W113). Мерцедесов култни кабриолет је замијенио не један, већ два позната модела у то вријеме: 300 СЛ Роадстер и 190 СЛ.

Човјек који је недавно преминуо, а који се највише повезивао с овом германском естетиком био је Италијан, легендарни Бруно Сацо. Италијан који је обожавао одијела с дворедним копчањем с обичном ролком испод сакоа који је био на челу студија Синделфинген од 1975. до 1999. Године. Али као и многи велики дизајнери, он није био покретач, Сацо је био неко ко би оплеменио дизајн аутомобила, дао му „финал тач“. Тако је било и са СЛ-ом.

Отприлике у то вријеме, када је настао овај прелијепи роадстер, Мерцедес је развијао нову понуду лимузина која би представила револуционарну идеју: крута путничка ћелија с деформабилним структурама сприједа и страга за апсорбирање енергије настале несрећом. Послије се то популарније назвало зонама гужвања.

У Мерцедесу су знали да није имало комерцијалног смисла користити тако скупу, радикалну нову платформу за само један аутомобил, па је 1960. професор Фриц Налингер, Мерцедесов технички директор, предложио да се она користи и за нови спортски аутомобил који би замијенио и серије 190 и 300СЛ.

Човјек који је стајао иза концепта зона гужвања био је инжињер Бела Баренyи, који је током своје каријере регистровао више од двије хиљаде патената за аутомобилску сигурност. Његове идеје касније ће новом спортском аутомобилу дати једну од његових најистакнутијих карактеристика.

Њ113 230СЛ је „сједио“ на скраћеној шасији Њ111 са 2,3-литарским, шестероцилиндарским мотором преузетим из исте лимузине, али с механичким убризгавањем у више тачака за повећање снаге у ширем распону обртаја. Мотор је развијао 150 коњских снага, довољно да овај роадстер доведе до 100 км/х за 11,1 секунду. Максимална брзина је била 200 км/х.

Четверобрзински ручни мјењач је био стандард, али с обзиром да је Мерцедес држао на оку своје главно извозно тржиште у САД, поред бројних сигурносних иновација, 230 СЛ је такођер означио деби 4-брзинског аутоматског мјењача у СЛ гами и серво управљачем уз доплату.

Крајем 1966. године 230 СЛ је замијењен верзијом 250 СЛ. Запремина мотора је повећана на 2.496 ццм, али снага је остала непромијењена. Упркос томе, вриједност обртног момента је повећана, због чега је убрзање од 0 до 100 км/х скраћено за 1,1 секунду. Ово није била једина промјена.

Паневропско друмско путовање још је било могуће у то вријеме. У зависности од тога да ли скијате или се сунчате, 230СЛ се могао наручити као кабриолет с платненим кровом, али је и тврди кров био доступан као опција.

Препознатљив конкавни облик тврдог крова, који је убрзо добио надимак „Пагода“ због своје сличности са источноазијским храмовима, настао је као сигурносни елемент, опет из генијалног ума Баренyија. Мислио је да би највиша тачка крова требала бити ближе главама путника, а не средини, што је дало додатну предност већим бочним прозорима. Остале сигурносне карактеристике су укључивале предње диск вентилирајуће кочнице, унутрашње површине без оштрих углова, склопиви стуб управљача и, по први пут на једном Мерцедесу - радијалне гуме.

Двије године касније, Мерцедес-Бенз је лансирао модел 280 СЛ. Овај пут са 2,8-литарским мотором, шестероцилиндарски агрегат развијао је 170 КС и могао је достићи 100 км/х за 9 секунди, преноси Кликс.

Након укупно произведених 48.912 примјерака, W113 је пензионисан 1971. године.

И данас су модели из серије Њ113 веома тражени од стране колекционара који за култну Пагоду у савршеном стању плаћају чак и више од 150.000 еура.

Привлачност Пагоде могла би бити њен безвременски стил и беспријекоран квалитет израде, али њено право наслијеђе је да је то била генеза онога што би се могло сматрати путовањем до врхунски скројеног Мерцедеса.

Кључне Мерцедесове квалитете већ су биле на мјесту, али пагода је овом безвременском Мерцедесу дала облик и идентитет који су на прави начин илустровали оснивачку филозофију Готтлиеба Даимлера - најбоље или ништа.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.