Трачак сјећања на југословенски аутомобилизам
"Фолксваген буба", "фолксваген голф", "фијат 128", "застава 750", МАН, НСУ, "мерцедес", "дајц", "опел', "томос", "ситроен", "мини" су само нека од врло звучних имена која су се производила од "нуле" или барем дјелимично склапала у бившој држави - Југославији. Производња је мање-више била добро подијељена по републикама. Многи се и данас радо присјећају свих возила која су крстарила нашим друмовима, било да је ријеч о пионирима саобраћаја, "фићи" и "дајцу", па све до луксузних лимузина "фијат 132" и "опел кикинде".
Аутомобилизам у Југославији се захуктао почетком шездесетих година прошлог вијека, када је 1962. године "Застава" почела да склапа "фићу". Није било потребно превише времена да се у понуди нађу и много луксузнији аутомобили. Крајем шездесетих, у Словенији почиње склапање чак три свјетска бренда аутомобила.
Рено је пронашао савезника у фирми "Литострој", и из те ере имамо многе свјетски познате моделе, попут "реноа 4", "реноа 8", "реноа 10", па чак и престижне комби-лимузине (како су је тад звали) "реноа 16". Тренутно се у Новом Месту производи "рено твинго", а током деценија продефиловале су легенде, попут "четворке", "деветке" и "осамнаестице".
Паралелно са уласком француских произвођача, на тржиште бивше државе претендовали су и Енглези, односно "Остин", који је са ИМВ-ом почео врло озбиљну производњу. Од 1969. до 1972. године, произведено је неколико десетина хиљада "остина". У највећој успомени су некако остали "остини 1300", који су долазили у "супер де лукс" и "специјал" верзији. Најбројнији је био "мини 1000", направљен у више од пет хиљада примјерака.
На потпуно другом крају Словеније, у Копру, у исто вријеме са "реноима", почела је производња "ситроена" у "Томосу". Ова сарадња Југословенима је пружила могућност да повољније дођу до легенди попут "2ЦВ спачек", "ами 6", "ами 8", "ами супер", "дијана", ГС, па чак и престижних ДС CX, од којих је овај други имао чак и своју амбулантну варијанту. "Томос" се током година трансформисао у "Цимос".
Један од "домаћих" аутомобила који и данас крстаре друмовима свакако је "југо" који се производио у фабрици "Застава" у Крагујевцу. Постоји више модела овог аутомобила, а "Застава" је произвела 794.428 примјерака од 1980. године, од чега је 256.691 возило извезено. На тржиште САД отишао је 141.651 "југо".
"Застава" је избацила још један модел који је побрао велику популарност, а то је "застава 101", популарно звана "кец" и "стојадин". Овај аутомобил настао је на бази "фијата 128", а производио се од 1971. до 2008. године и произведен је у више од милион примјерака. Милионити "стојадин" је произведен 1991. године, а рекордна годишња производња била је 1979. године.
"Зујалице" шампиони
Љубитељи мотоцикала су најстраственији љубитељи вожње, а деценијама, шездесетих, седамдесетих и осамдесетих, имали су своју базу у "Томосу", који је производио врло квалитетне мотоцикле и мопеде. Сви су жељели да што више "фризирају" свој мотоцикл по узору на фабрички тркачки тим, који је биљежио изузетне међународне резултате, међу којима је врхунац титула у европском шампионату у класи до 50 кубика.
Хероји на точковима
Цијелу еру обиљежили су камиони ТАМ-а, настали по лиценци "Дајца", било на градилиштима, цивилној служби, или у војсци. Наравно, ту су и легендарни аутобуси, који су путнике превозили углавном на међуградским линијама. Међутим, када се помене градски превоз, ту је неприкосновен "МАН сг220", који је производила љубљанска "Автомонтажа". Можда није био најудобнији, али се показао као апсолутно најквалитетнији. И послије три деценије, још увијек служи у многим градовима бивше државе.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
