Рат против дизела ће се проширити на БиХ

 Неки од највећих произвођача аута одредили су смртну пресуду својим дизелским моделима. На који ће начин овај тренд утјецати на тржиште аутомобила у БиХ, посебно када је познато да су дизелаши вољени међу бх. возачима.

Број дизелаша у БиХ је знатно већи од броја бензинаца, а прије четири године омјер је био 75:25 па је судбина штетнијих мотора за околину посебно болна за наше возаче и власнике.

Дизелаши неће нестати преко ноћи и одлуке се углавном односе на процес који би требало да досегне врхунац за неколико година. Ипак, вријеме је да сагледамо на чему стоји бх. тржиште аутомобила и како ће се непожељни дизели снаћи у околностима Западног Балкана.

Сенад Оловчић, директор Порсшеа БХ, сматра да ће процес бити дуготрајан и да ће у наредним годинама свакако утјецати на наше тржиште нових и половних аута.

"Цијене рабљених класичних возила ће бити повољније ради рјешавања 'проблема' Запада, али исто тако и мач с двије оштрице за наше купце, с обзиром на то да ће БиХ статусом придруживања ЕУ бити под притиском нових европских регулатива. На крају ће та увезена возила у на крају губити вриједност као половна и бити из године у годину све већи баласт за власнике.

Оловчић сматра да ће се развој ситуације одразити и на продају бензинаца.

"Познато је да су дизелски мотори због емисије ЦО2 и највећи загађивачи природног околиша. Наиме, дизелски мотори ће ради задовољења европских стандарда бити све скупљи и цјеновно 'неинтересантнији' будућим купцима. То је тренд, као и чињеница да напримјер данашњи бензински TSI мотори из VW концерна имају потрошњу готово као и дизелски. Иако смо ми традиционално 'дизелско тржиште', у транзицијској фази ка електричним аутомобилима који су будућност, очекујемо да ће наши TSI мотори бити одговарајуће рјешење".

Засад је све ОК

Директор аутокуће Крамар Андрија Зовко за klix.ba каже како је изузетно упознат о причи о дизелима, поготово када је у питању њемачко тржиште. Оно што он истиче јесте да се бх. тржиште још увијек не тресе и да су цијене, барем засад, мање-више исте.

"Продаја дизела је пала на неких 4-5 одсто у односу на прошлу годину и то није ништа страшно. Ми као фирма која послује у четири државе нисмо ништа осјетили и још увијек су дизелска возила траженија од бензинских. Када је ријеч о цјеновној набавци, она је још увијек без велике промјене.

Дизелска возила која нису пожељна у Њемачкој, каже Зовко, долазе на Балкан, у Италију и друге дијелове Европе, али нема шансе да она добију ознаку "безвриједних".

"Ми не знамо шта ће бити, знамо да ће дизеле прогутати Балкан и Русија. Живимо у лудим временима и све је могуће, али не вјерујем да ће, рецимо, дизели изгубити 50 одсто на вриједности", рекао је Зовко.

Хибриди и струја

Оно што је он напоменуо јесте да будућност бх. тржишта лежи у хибридима и електричним аутомобилима, али да се промјене, као ни ефект непријатељства према дизелу, неће десити у наредних 5-10 година.

"Тренутно најпродаваније хибридно возило у БиХ је Peugeot 3008 који долази у варијантама дизел-хибрид и бензин-хибрид", закључио је Зовко.

С његовим ставом се слаже и Оловчић.

"Чињеница је да ће за процес потпуне имплементације преласка с погона које користимо данас на потпуно електрична возила генерално требати времена. То ће у европским оквирима, што због законских регулатива, што због свијести о очувању природног околиша, генерисати мањи интерес за возила с данашњим класичним погоном, а све више за возила с новим, тј. електричним погоном. Уколико као држава будемо каснили у развоју технологије, односно прије свега у имплементацији мреже станица за пуњење, утолико ће тржисте бити више изложено и подложно увозу возила на класични погон, првенствено рабљених.

Потенцијална свијетла будућност

Он тврди да не треба ни помињати колики ће утјецај нова индустрија у аутомобилској бранши имати на нашу земљу и привреду упштено.

"Мањи увоз нафте и нафтних деривата, а с друге стране продаја домаће енергије којом због наших потенцијала обилујемо, пружа сасвим сигурно неслућене предности, али и изазове. Уколико држава жели да иде другим стазама, гдје неће бити одлагалиште за искориштену западну технологију и гдје види своју шансу у продаји електричне енергије, онда би се економске основе требале мијењати. Да ли је то реално? Тешко, с обзиром на то да данашњи закони код регистрације возила више стимулишу увоз рабљених, него нових возила", рекао је директор Поршеа БХ.

Он је закључио како је парадоксално да док европске земље стимулишу развој и продају електричних возила, ми на исте плаћамо пет одсто царине и на то ПДВ.

"Заправо још парадоксалније је да на тзв. хибридна возила (класични + електрични погон) имамо царину од 15 одсто и наравно 17 одсто ПДВ-а. Заиста, најблаже речено, ми смо идеалан простор за увоз рабљених возила која се углавном стимулишу увозом и плаћањем ПДВ-а, без царине наравно", закључио је Оловчић који је додао да Порсше БХ већ сада располаже властитим пунионицама за електрична возила, као и моделима који се могу тестирати.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.