Незаустављиви „урал“ поново „јури“
Послије паузе од скоро пола вијека, руска фабрика мотоцикала „Урал“ од 2000. године успјешно послује. Како и не би када њихове незаустављиве мотоцикле са бочном приколицом једноставно обожавају заљубљеници у двоточкаше. Лед, стрми успони, „дебели“ минус. Ништа то не смета „уралу“, који је ове године додатно побољшан.
Прије 15 година руски предузетник Иља Кајт одлучио је да васкрсне легенду. Купио је фабрику мотоцикала „Урал“ желећи да на путевима широм свијета поново јуре неуништиви совјетски двоточкаши са бочном приколицом.
Имајући у виду да је за нешто више од 10 година од покретања производње представљено неколико модела, сваки пут са неколико великих промјена, слободно се може рећи да је Иља успио у томе.
Сада, фабрика производи 1.200 мотоцикала годишње, од чега половину купују Американци. Авантуристички настројени заљубљеници у мотоцикле не могу да престану да хвале ове издржљиве руске машине.
„Када ми вјетар дува у леђа можда могу да достигнем 100 километара на сат. Али у који то мотоцикал можете да се спакујете ви и ваша жена, сва камперска опрема и куче? Отишли смо на двонедјељно камповање у Апалачке планине. Мислим да је приколица имала око 270 килограма терета, а 'урал' се без проблема пео уз сваку узвишицу“, утисак је Вилијама Гунтера из САД.
Модел "2014" најбоље илуструје које су све промјене извршене на „уралу“ од када је поново покренута производња. Инжењери су коначно убацили диск кочнице, а избацили карбураторе, као и још неколико архаичних дијелова из педесетих година.
Мотор новог модела има запремину од 750 кубика, ваздушно хлађење, два цилиндра који производе 41 коњску снагу. Осим тога, драстично је поправљена потрошња, као и емисија штетних гасова како би се поштовала све строжа европска правила.
Поново на путевима
Основни концепт прављења мотоцикала у фабрици „Урал“ потиче још из 1939. године са потписивањем споразума Молотов-Рибентроп.
Тада су Нијемци, у складу са потписаним договором, подјелили са Русима планове легендарног „р-71“ мотоцикла, којег су осмилили инжењери „Бе-Ем-Веа“.
Совјетски мајстори су онда искористили основне скице и замисли њемачких колега и надградили их омогућавајући машини да буде изузетно издржљива, поуздана и лака за одржавање.
Нажалост, послије Другог светског рата, „Урал“ једноставно није могао да издржи конкурентску утакмицу са страним произвођачима.
Срећом, од 2000. године ствари су се поправиле, а у истој сибирској фабрици и даље се производе ове фантастичне машине.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
