Мирослав враћа фићу у живот
Пожега - Мирослав Каранац из Пожеге обнавља "фиће" тако што их враћа у фабричко стање, коришћењем искључциво оригиналних дијелова.
Симбол стандарда и напретка некадашње велике Југославије, чувени "фића", који и данас, скоро 30 година након престанка производње, има култни статус међу многим љубитељима четвороточкаша, поново може да се види на улицама.
Израда аутомобила Застава 750, популарног фиће у крагујевачкој фабрици започета је 1955, посљедњи "фићо" испод чекића "Заставе" изашао је тачно 30 година касније, а до тада је направљено готово милион комада.
"Фиће" данас готово да су нестали са наших улица, али захваљујући умијећу Мирослава Каранца из Пожеге популарни ауто поново крстари српским и западноевропским путевима.
Овај мајстор посветио се потпуној рестаурацији и враћању „фиће" у фабричко стање, коришћењем искључциво оригиналних дијелова.
"Покушавам на сваки начин да обновим и вратим фићу од откупљивача секундарних сировина где се махом налазе", каже Мирослав, за Танјуг.
Према његовим рјнечима подухват није нимало лак, најприје се кола расклопе, што траје од седам до 15 дана, након тога слиједе пескарење, лимарски радови, фарбање, а затим и најзахтјевнији дио посла, поновно склапање.
"Најтеже је наћи делове, јер користим искључиво оригиналне, мало их је на нашем тржишту и веома су скупи. Набављам их преко пријатеља и познаника широм Србије, али и у земљама бивше Југославије", објашњава он.
Љубав према "фићи" и посвећеност његовој обнови, Мирослав носи још од дјечачких дана, јер је прве возачке кораке направио управо за воланом овог возила. Најприје је желио да испуни слободно вријеме и средио је један аутомобил како би присуствовао скупу "фића", али иако је обновио много примјерака, готово никад није успио неки од њих да одвезе на неко окупљање.
"Скоро ниједан није стигао на скуп, јер би људи прилазили на улици, распитивали се, нудили цену, тако да сам фиће продавао пре одржавања скупова. На тај начин сам почео озбиљније да се бавим овим послом, а само два пута сам овим аутомобилом успео да одем на окупљање", додаје Мирослав.
Како каже, гдје год се појави са својим сређеним "фићом" привлачи велику пажњу пролазника, па тако на примјер пут од стотинак километара траје и по три-четири сата, јер га људи заустављају, у жељи да сазнају више о његовом раду и сликају се са олдтајмером.
Иако се ово занимање исплати, основни мотив који покреће врсног пожешког мајстора није, како каже, новац, већ задовољство, и жеља да се наш први национални аутомобил поново нађе на путевима.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
