Ламборџини Каунтач из 1981. године кошта 650.000 долара

Тај Каунтач није дебитовао све до 1978. године, када је Ламборгџини лансирао ЛП400 С.

Копирајући изглед који је прославио власник тркаћег тима Волтер Вулф својим модифицикованим Каунтачом, Ламборџини је опремио С проширеним блатобранима како би се нашло мјеста за нове Пирелијеве П7 гуме, прве модерне нископрофилне гуме. Ширина задњих точкова је повећана с 9 на 12 инча, а његове нове гуме су биле широке 345 мм у односу на претходне дужине 215 мм, преноси Кликс.

Рани дизајн С фелги садржи пет рупа, но свака од њих је имала изражен обруч, док су аутомобили Серије ИИ попут примјерка на фотографијама имали глатке рупе које су наглашавале дубину и спуштеност аутомобила.

Познато бумеранг стражње крило је било опција, но нису га сви наручили и не само због тога што би додатно смањио већ лошу видљивост према назад. Тестови су показали да смањује максималну брзину за 16 км/х.

Масивне фелге и лукови точков азначили су да је ЛП400 С тежи и мање аеродинамични ефикасан у односу на „оригинални“ ЛП400, а имао је и мање снаге. Рани аутомобили „уских кукова“ добили су 3,9-литарски В12 мотор који је испоручивао 375 КС и омогућавао максималну брзину од 282 км/х, но С је развијао 355 КС.

Касније је Каунтач 500С/5000С стигао са 4,8-литарским мотором 1982. године, док је 5000QV из 1986. године нудио 455 КС и максималну брзину од 290 км/х.

Аутомобил је свој живот почео у црвеној боји, прве дане је провео у Швицарској, а након тога је лакиран у Тахити плаву боју, ријетку фабричку нијансу намијењену Каунтачу. Ово је један од 237 произведена С модела и 105 примјерака Series II ИИ верзије. Недавно је сервисиран и козметички дотјеран за 71.000 еура, а тренутно се налази у Мајамију. Његова цијена је 650.000 долара.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.