Који мјењач највише одговара вашим потребама?

Питање који тип мјењача при куповини новог аутомобила изабрати, за већину возача је годинама и деценијама традиционално потискивано у други план.

Хтјели то признати или не, најчешће смо бирали једноставно оно што смо могли приуштити: финансијски - јер је аутоматски мјењач увијек скупљи од мануелца - али је и рјеђе у понуди, па се аутоматик најчешће сврставао у егзотику. И то прескупу егзотику.

Све оне генерације које су, на примјер, до возачког статуса стасале у посљедњим деценијама 20. вијека, научене су да су аутоматски мјењачи лоши, спори и скупи за поправку, те као такви добри евентуално за Американце и лоше возаче, пише Ревијахак.

Већина се заклињала у мануелце, ширећи паролу како прави возач мора "држати ствари у својим рукама". А онда су се ствари почеле полако мијењати. Аутоматски мјењачи временом су пронашли пут у све сегменте аутомобила, укључујући и класу најдоступнијих градских "малишана".

Пред нашим возачима се коначно отворио избор, па они који то желе данас могу да изаберу аутоматике у свим возилима, а не само у великим и скупим лимузинама и премијум моделима.

И то разне врсте аутоматика, од класичних, преко оних са опцијом промјене степена преноса на управљачу и оних са двоструким квачилом, па до ЦВТ-а, без степена преноса, који се данас могу пронаћи у возилима опремљеним класичним моторима са унутрашњим сагоријевањем, као и у хибридним аутомобилима.

Могућност бирања између мануелног мјењача и неке врсте аутоматика можда не треба очекивати баш за све моделе на тржишту, али чињеница је да је таквих данас већи број него икад.

Основни избор већине и даље остаје мануелац: уколико говоримо о класичним породичним аутомобилима за свакодневну употребу, он је најчешће најјефтинији у набавној цијени, али и кад говоримо о трошковима одржавања.

Сви смо ми, или барем већина нас, учили да возимо на њему и јако добро знамо које су му предности, а које мане у свакодневном животу.

Добар возач са нешто искуства из њега ће знати да извуче максимум по питању перформанси и ефикасности у сваком тренутку, али исто тако схвата да у условима који захтијевају пуно шалтања (дакле, у градским условима вожње готово свакодневно) предност треба дати аутоматику.

Тад је тај избор дефинитивно бољи и по питању комфора (у градској вожњи потребни су вам дословно једна рука и једна нога мање). Осим тога, мануелни мјењачи по питању реалне потрошње горива све теже држе корак са развојем и оптимизацијом модерних аутоматика.

Све то, али и напредак савремене аутомобилске индустрије довели су до тога да се већ сада можемо почети полако опраштати од мануелних мјењача, јер ће за њима у наредним годинама бити све мање потребе те је за очекивати да ће прилично брзо нестати са улица, барем ако говоримо о новим аутомобилима.

Један од првих корака у том смјеру већ је направио Волксwаген, који је најавио да се нове генерације модела као што су Тигуан и Пассат више неће нудити са ручним мјењачима и да ће до 2030. године сви њихови модели намијењени европском, америчком и кинеском тржишту долазити искључиво ас аутоматским преносом.

Иста одлука требало би да се односи и на друге марке унутар групације Волксwаген, а са актуелним трендовима електрификације и на све остале произвођаче.

Ништа од овога не изненађује јер се однос броја аутомобила са ручним и аутоматским мјењачима на тржишту већ годинама ионако мијења у корист ових других, тако да можемо рачунати како ће нам прилично брзо при набавци новог возила остати само избор између ове или оне врсте аутоматика.

У чему је, дакле, основна разлика међу њима? Да би се то расвијетлило, потребно је присјетити се шта се тачно крије иза споменуте трословне ознаке ЦВТ.

ЦВТ (Цонтинуоуслy Вариабле Трансмиссион) односно мјењачи са континуално варијабилним системом преноса, такође спадају у аутоматске, али их од остатка друштва треба разликовати јер је уз такав мјењач аутомобил могуће возити једнако једноставно као какав мопед, дакле без шалтања, јер не постоји више степена преноса.

За разлику од класичног аутоматика, који за возача обавља сав посао промјене степена преноса, те радње овде нема. Уз недостатак трзаја какви су чак и код најмодернијих и најсофистициранијих аутоматских мјењача неизбјежни, ЦВТ се може похвалити и чињеницом да је у односу на аутоматик често штедљивији.

Уз чињеницу да је генерално лакши, главни разлог за то је могућност ЦВТ мјењача да непрестано мијења преносне односе у потрази за идеалним, што значи да практично увијек функционише на врхунцу ефикасности. Теорија је, дакле, несумњиво на њиховој страни.

Пракса, међутим, често и није, барем не у оној мјери у којој би се то могло очекивати.

Недостатак примјетне промјене степена преноса заиста доприноси углађенијој вожњи без трзаја, али то уједно значи и недостатак оног осјећаја убрзања који се јавља при шалтању.

Уз то, појава коју возачи често повезују са ЦВТ мјењачима је бука која се јавља при убрзавању, јер мотор притом тјерају у високе обртаје.

Многи их не воле управо због тога, али већи проблем ЦВТ-а свакако је чињеница да њихово одржавање, односно поправке знају бити скупље од оних код класичних аутоматика.

Који су опет, не треба то посебно наглашавати, исто тако скупљи од мануелних мјењача…

Али као и све остало, и ЦВТ мјењачи су са годинама постали све углађенији и тиши, а и возачи су се у одређеној мјери научили да им је за максималну ефикасност и уживање понекад потребно прилагодити своје возачке навике.

Зато су данас више него икад управо они можда најбољи избор за возаче који возе више главом, а мање срцем: оне који се труде да уштеде и желе да се притом возе што је могуће удобније.

На примјер, за оне који возе мале или средње велике моделе који већину свог животног вијека проводе на градским саобраћајницама.

За све оне који још нису спремни на компромисе какве захтијева ЦВТ, а желе имати више комфора од мануелног мјењача, логичан избор остају класичан аутоматик, роботизовани мјењач и мјењач са двоструким квачилом.

Иако сваки од њих има своје предности и мане, генерално их је све могуће сврстати под заједнички назив - аутоматски мјењач, што значи да за сваки од њих важе исте основне карактеристике: више комфора и виша цијена набавке и поправки.

Будућност се тренутно чини потпуно окренута електричним аутомобилима, а они, као што је познато, не захтијевају преносни систем какав је потребан конвенционалним, односно хибридним аутомобилима.

Ипак, и ту бисмо могли видјети штошта: Босцх је, на примјер, недавно представио своју идеју према којој би спајање електричног мотора са једном брзином и ЦВТ технологије могло значити добитну комбинацију за повећање ефикасности, али и перформанси мотора...

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.