Kо се први досjетио резервног точка?
Поједини садржаји у аутомобилу већ су толико дуго у употреби да их узимамо здраво за готово, иако је и њих у једном тренутку неко морао да "измисли". Међи њима је и резервни точак, који већ више од једног вијека олакшава патње возачима када им се током путовања пробуши гума.
Резервни точак је додатни точак који се налази у возилу, или прикачен за возило, као замјена у случају оштећења гуме или точка који се активно користи. Иако је, уствари, приликом очтећења углавном потребна само замјена гуме, због једноставније монтаже смишљено је да возила имају комплетан резервни точак са исправном гумом.
Историја
Мада ће се возачи који се данас крећу саобраћајницама иронично насмијати на ову констатацију, некада давно путеви по којима су вожени аутомобили били су пуни рупа и неравнинина. Осим тога, често се дешавало да возило налети на потковицу или неки сличан оштар предмет, па су се гуме лако бушиле.
Возач је онда морао да скине точак са возила, демонтира гуму, закрпи је, поново је монтира, напумпа је и врати точак. Превише времена и енергије трошило се на овај процес.
Зато су се Волтер и Том Дејвис 1904. године досјетили и измислили резервни точак. Пошто су се у то вријеме возила производила без резервног точка као додатног елемента, ова двојица ентузијаста започели су дистрибуцију за америчко тржиште и неке европске земље. И сасвим добро им је ишло.
Аутомобил америчке марке Рамблер био је прво возило опремљено резервним точком.То је значило велико олакшање за возаче јер су сада врло брзо и једноставно могли да замјене точак када им се на лошим путевима нешто догоди са оним који се користи на возилу.
Резервни точак постао је толико популаран да су нека возила имала чак два, а и произвођачи су почели да их нуде у пару. На старим аутомобилима резервни точкови налазили су се иза предњих блатобрана.
Интересантно је да је 1941. године влада Сједињених Америчких Држава привремено забранила резервне гуме на новим аутомобилима услијед несташице каучука због Другог свјетског рата. Слична забрана у САД била је на снази и током Корејског рата 1951. године.
Треба знати…
Гума на резервном точку мора бити истих димензија и носивости као гума која се користи на возилу или мора бити хомологована као привремени резервни точак.
Резервни точак не морају да имају моторна и прикључна возила ако су гуме или фелне опремљене неким сигурносним системом за безбједну вожњу када је гума издувана или ако возило посједује одговарајуће средство за привремено оспособљавање издуване гуме, као што је пјена, спреј, комплет за брзу поправку гуме.
На СУВ возилима резервни точак се углавном налази на вратима пртљажника због своје величине. Препоручује се да се овај точак с времена на вријеме проверава јер је на том мјесту изложен и сунцу и киши, па може доћи до оштећења која возач не примјети. Код неких старијих модела аутомобила који су још увијек у употреби, као што су на примјер Заставина возила, резервни точак налази се поред мотора.
Данас, многи резервни точкови служе само као краткорочна замјена и не би требало да се возе на дужим релацијама, већ само док се не поправи точак који је до тада служио, а брзина кретања возила на којима се користе углавном је ограничена на 80 километара на сат.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
