Како припремити ауто за море или дужи пут?

Међутим, када сте у иностранству, са комплетном породицом, нарочито са мањом дjецом, стрес може да достигне опасан ниво.

Стога се дефинитивно више исплати да превентивно потрошите нешто новца и времена прије одласка на дужи пут, него да у иностранству плаћате шлеп службу, тражите сервис, тражите хотел, можда и „rent a car" и то на више дана (док не стигну дијелови у сервис)...

Многе ствари можете сами да провјерите, за неке би боље било да одете у провјерен сервис, док неке дефинитивно морате да препустите професионалцима.

1) Најмање 2 недјеље прије одласка на пут почните да провјеравате ауто. Изненадићете се колико времена може да буде потребно за сређивање неког баналног проблема, нарочито када сте већ генерално у гужви због припрема за одлазак на одмор.

2) Провјерите притисак у гумама. Притисак је изузетно важан, иако многи возачи то сувише олако схватају. Ако гуме нису довољно надуване, ауто ће да троши више горива. И саме гуме ће брже да се троше. Такође, газећа површина можда неће једнако да се троши, унутрашња структура гуме ће да трпи већи стрес и да касније буде подложнија оштећењима, већа је могућност да се оштети и гума и фелна приликом налијетања на неку препреку или приликом пењања уз ивичњак…

Једноставно, недовољно надувана гума доноси толико негативних ствари и по питању саме гуме и по питању вожње и по питању безбједности, да је сулудо да као возач не обезбједите одговарајући притисак у гумама, при чему то можете да урадите потпуно бесплатно!

Нажалост, неки возачи уопште не знају на којем притиску треба да буду гуме њиховог аута, већ се држе неких уопштених вриједности или онога што су чули од познаника, па једном или два пута годишње стану на пумпу и "додувају" их до 2.0 или 2.2 бара.

Стога обавезно провјерите упутство произвођача или наљепницу на ауту на којој пише препоручени притисак у различитим ситуацијама - када је ауто оптерећен и колико.

Разни безбједносни системи су калибрисани према димензијама пнеуматика. Уколико постоји већа разлика између притиска у гумама, то може да завара неке од система као што су систем за контролу проклизавања погонских точкова, ЕСП или АБС, пошто они између осталих података користе и податке које шаљу сензори АБС-а (они мјере брзину окретања точкова).

Стога неки од ових система могу да се непотребно активирају или неадекватно реагују у случају потребе.

3) Не заборавите резервни точак. Уколико имате ауто „на плин", па је додатни резервоар уграђен на мјесто резервног точка, не заборавите да понесете резервни точак уколико иначе немате навику да га држите у пртљажнику.

4) Провјерите притисак у резервном точку. Пошто је резервни точак обично „скривен" испод пода пртљажника, многи возачи просто забораве на њега. Тек када дође до пробушене гуме и мијењања точка, схвате да је током година гума на резервном точку изгубила много ваздуха. Уколико имате тзв. „ћопавац", односно резервни точак мањих димензија, провјерите који је притисак прописан за њега.

5) Провјерите када је произведена гума на резервном точку. Код старијих половњака гума на резервном точку, без обзира да ли је ријеч о „ћопавцу" или точку пуних димензија, може да буде стара 20-ак година, што дефинитивно није прихватљиво.

6) Провјерите рок трајања сета за крпљење гума. Наравно, уколико уопште немате резервни точак, већ сет за крпљење гума, провјерите да ли му је истекао рок трајања.

7) Научите како се користи сет за крпљење гуме. На вријеме детаљно прочитајте упутство за коришћење овог сета, пошто погрешном употребом можете улудо да га потрошите и да останете поред пута или на путу без другог ријешења осим да чекате помоћ.

8) Провјерите сами гуме, вјешање и кочнице. Најосновнију провјеру можете да обавите сами. На првом мјесту, провјерите гуме визуелно – потражите било каква оштећења, испупчења и слично.

Било би идеално уколико можете да нађете неки пут са што слабијим саобраћајем и са ограничењем до 80 km/h. Возите брзином од 80 km/h и сасвим благо притисните папучицу кочнице - ослушкујте и покушајте да осјетите било какве звукове или вибрације. Уколико чујете или осјетите нешто што не би требало, то је разлог за бригу и за посјету сервису.

Наравно, ову врсту тестирања обавите и са оштријим притискањем кочнице, и при нижим брзинама, како бисте у сервису могли детаљније да објасните симптоме. Разне вибрације, трешење, лупкање и слично - могу да указују на читав низ проблема са гумама, фелнама, ослањањем и кочницама.

Управо због тога што је често веома тешко да се нађе узрок боље је да се што раније почне са провјером и са рјешавањем проблема.

9) Брисачи. При високим брзинама на шоферку се лијепи велика количина инсеката. Зато је веома корисно да имамо добре брисаче, а неће бити на одмет ни да убацимо резервне. Наравно, шоферку треба чистити од остатака инсеката кад год је могуће и што је детаљније могуће, пошто када се осуше и запеку, не само што је теже да се уклоне, него и оштећују метлице брисача.

10) Понесите резервну течност за брисаче. Течност за брисаче може веома брзо да се потроши уколико током вожње будете често уклањали инсекте, тако да је добра идеја да понесете резерву.

11) Мали сервис - замјените уље раније него што сте планирали. Уколико вам је до малог сервиса остало нпр. 3.000-4.000 км, дефинитивно се исплати да урадите мали сервис пре пута на море. Овај "преурањени" сервис обезбједиће вашем ауту ново моторно уље у веома тешким условима који га очекују, а вама реално неће нанети велику финансијску "штету".

12) Понесите резервно моторно уље. Данас није необично да и новији аутомобили троше заиста много уља – неки и више од пола литра на 1.000 километара, тако да је веома добра идеја да понесете резервних литар или два уља. Такође редовно током самог путовања провјеравајте ниво уља.

13) Фарови, позиције, мигавци, стоп свјетла. Јасно је да сва ова свјетла треба у сваком тренутку да раде, али многи возачи се изненаде тек на техничком прегледу када сазнају да им не ради нпр. неки мигавац, позиција или стоп свјетло.

14) Антифриз (расхладна течност) – провјерите ниво антифриза. Добра идеја је да почнете раније да пратите ниво антифриза, мада би сваки возач то требало редовно да ради редовно без обзира да ли иде на дужи пут или не. Тако ћете на вријеме уочити и најмањи проблем који током дужег пута може да се закомпликује.

15) Центрирање трапа. Реглажа (центрирање) може да буде веома добра инвестиција пред дужи пут са високим брзинама пошто ће сачувати гуме од претераног и неправилног хабања, а и сама вожња ће бити сигурнија и пријатнија.

16) Воскирање аутомобила. Иако воскирање на први поглед може да дјелује као чисто естетски потез, оно у ствари има и велику заштитну улогу. Можда ћете на мору да паркирате ауто испод дрвета са којег капљу разни сокови или на којем вријеме проводе „некултурне" птице, а високе температуре и директно сунце могу то што падне са дрвета да претворе у тврдокорне наслаге од којих ће у најбољем случају остати флеке (након мукотрпног скидања).

17) Узмите „помоћ на путу". Бројне организације и осигуравајуће куће нуде осигурање у случају квара или удеса у иностранству, тако да имате широк избор да нађете оно што вам одговара. У сваком случају, боље је имати било какав пакет помоћи на путу него никакав. Наравно, наглашавамо да треба детаљно прочитати који су услови, шта је покривено и у којим ситуацијама.

18) Средите климу прије него што почну гужве. Не чекајте да почну паклене врућине или још горе, не чекајте неколико дана пред одлазак на вреле дестинације да бисте позвали сервис за климе. Како кажу у бројним сервисима, иста прича се понавља сваке године…

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.