Како ћемо (се) возити 2050?

Aгенције
Како ћемо (се) возити 2050?

Најновије пројекције будућности аутомобилског тржишта неће обрадовати оне који су против концепта самоуправљајућих возила. Студија коју је објавио амерички IHS Automotive предвиђа да ће средином 21. вијека готово сва путничка и комерцијална возила бити потпуно аутономна.

Изгледа да будућност неће бити толико свијетла за оне који не желе да свом аутомобилу препусте контролу управљања.

Наиме, већ 2035. године на свијету би требало да буде око 54 милиона аутомобила са неком од технологија које ће омогућавати возилима да управљају без помоћи возача, наводи се у студији организације IHS Automotive која се бави истраживањем и анализама аутомобилског тржишта.

Према истом истраживању годишња продаја самоуправљајућих аутомобила порашће са 230.000 у 2025. на чак 11,8 милиона у 2035. Ова врста возила чиниће 0,2 одсто свих нових продатих аутомобила у 2025. години, док ће се 2035. њихово учешће у продаји повећати на 9,2 одсто.

Процијењује се да ће уградња технологије помоћу које ће контрола током вожње бити препуштена аутомобилима, повећати цијену нових возила између 7 и 10 хиљада америчких долара до 2025. Како се технологије и системи буду даље усавршавали, а број продатих примјерака растао, додатни трошкови по аутомобилу снизиће се на 5.000 долара до 2030, односно на 3.000 долара у 2035. години.

Студија предвиђа и да ће се први аутомобили који уопште неће имати команде помоћу којих би њима управљао возач, појавити у продаји око 2030. године, да би до 2050. ова врста возила потпуно овладала аутомобилским тржиштем.

"Постоји неколико предности које иду у прилог увођењу самоуправљајућих аутомобила, а од којих би користи имали возачи и пјешаци, али и читаво друштво", каже Егил Јулиуссен из организације IHS Automotive.

"Број саобраћајних несрећа драстично би се смањио, када су у питању возила са системима аутономног управљања, иако би се у почетку и даље дешавало да се 'обични' аутомобили сударају са овом врстом возила", објашњава он.

"Међутим, како проценат самоуправљајућих возила буде растао у односу на укупан број аутомобила на путевима, број саобраћајних удеса биће у константном паду, све док једног дана несреће на путевима не буду готово искоријењене", сматра Јулиуссен.

У студији се даље наводи да ће увођење самоуправљајућих возила у будућности довести и до ефикасније организације саобраћаја и смањења гужви на путевима, али и да ће ова врста возила због своје веће ефиксаности у вожњи мање загађивати ваздух.

Процијењује се да ће се само у Сједнијеним Државама уштеда на основу спријечених саобраћајних несрећа, бржег протока саобраћаја и веће продуктивности запослених који ће мање времена проводити у транзиту до посла, мјерити милијардама долара.

Са друге стране, у негативне посљедице увођења самоуправљајућих возила убрајају се губици милиона радних мјеста у привредним гранама које се баве транспортом роба и људи.

Уколико се једног дана утврди да су самоуправљајућа возила потпуно поуздана и безбједна, владе у државама широм свијета могле би чак потпуно забранити људима да управљају возилима, с обзиром да је према истраживању људски фактор одговоран за 90% од 32.000 смртних случајева и 2,2 милиона повређених у саобраћају у САД сваке године.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана