Два тиха непријатеља сваког аутомобила

GS
Foto: Way

Налазите ли влагу у возилу, најважније је да пронађете баш све њезине трагове, а затим и узроке за њезин наставак и тек онда се баците на рјешавање проблема.

 

Влажна стакла у унутрашњости аутомобила посебно су чест проблем у зимским мјесецима, но као што то добро зна већина возача, овог феномена неријетко нисмо поштеђени нити у остала годишња доба. Сватко од нас с њим се носи на свој начин, па се тако неки уздају у снагу вентилације, по могућности потпомогнуте климатизационим уређајем, а неки су с временом развили посебне методе брисања и сушења стакала.

Посебним спужвицама, крпицама, новинским или кухињским папиром…, или комбинацијом свега наведенога. И без обзира у коју се групу убрајали, већина возача о кондензацији заправо престане размишљати чим осуши стакла и настави с вожњом. А не би било лоше да се још мало информирају.

За почетак, како би схватили који је најбољи начин да се ријеше овог проблема возачи би се требали упознати с његовим узроцима. Сасвим поједностављено, кондензација се јавља у ситуацијама када постоји разлика у температури и влази унутар возила и изван њега односно кад хладна подлога (попут стакла) дође у додир с влажним и/или топлим зраком.

У пракси то најчешће постаје примјетно када у хладан ауто зими уђу путници: зрак који они издишу врло је топао у односу на унутрашњост возила те ће се на стаклима врло брзо појавити примјетна влага. Што више путника уђе, јасно, та ће се појава примијетити брже и у израженијем облику, а возач ће затим посегнути за неком од већ описаних метода чишћења. пише Ревија ХАК.

Важно је, међутим, знати да се кондензација у аутомобилу може појавити и без присутних путника, што упућује на то да у возилу постоји неки други извор влаге, један или више њих. Примјерице, влага ће постати примјетна ако сте у ауту заборавили мокру мајицу или неку другу одјећу или обућу након кише, или ако се мокри или намочени теписи нису довољно добро осушили.

У том је случају јасно што треба учинити: из возила је најважније избацити све узрочнике влажења и затим га темељито осушити, по могућности комбинацијом различитих метода.

Неке од најбољих и најбржих резултата за уобичајено одмагљивање стакала даје кориштење климатизационог уређаја, конкретно његове типке за одлеђивање/одмагљивање вјетробрана. Комбинација топле струје и климе је добитна јер АЦ сустав извлачи влагу из зрака (то уосталом потврђује и локвица воде која је увијек примјетна испод возила у којем ради клима), што значи да се стакла неће имати чиме замаглити.

Но, што учинити ако у аутомобилу нема клима уређаја, или ако описана метода не даје задовољавајуће резултате? Помоћи може кориштење неког од средстава намијењених извлачењу влаге из зрак или темељито провјетравање и сушење унутрашњости возила. Притом је могуће користити сушило за косу (нпр. за намочена сједала) или оставити отворени аутомобил или барем прозоре на сунцу на неколико сати.

Но, имате ли влаге у возилу, најважније је да пронађете баш све њезине трагове, а затим и узроке. Замагљена се стакла виде, а што је с влагом у теписима и испод њих? У пртљажнику и простору за резервни точак? Ако тамо нисте дуго завирили, одмах провјерите има ли трагова влаге или, још горе, воде.

Ово су у правилу најнижи дијелови возила и ако негдје у аутомобил цури или капа вода, што је могуће ако је примјерице ријеч о старијем возилу с оштећеним или напуклим гуменим бртвама врата или поклопца пртљажника, она би лако могла завршити баш тамо. Исто вриједи и за ситне пукотине на фаровима: можда мислите да вам оне не могу нашкодити, али кроз њих се у возило такођер може увући влага.

Шта то може значити, не треба посебно објашњавати: осим лимарије која може страдати од корозије, још више главобоље власнику би могли створити проблеми са струјом: немали број аутомобила, посебно новијих, на дну пртљажника има осјетљиву електронику, укључујући примјерице акумулаторе и ожичење с разним конекторима. Зато не будите лијени, него повирите ту и тамо испод тепиха, ако дјелујете на вријеме могли бисте се ријешити великих проблема.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана