Да ли је модерни аутомобил много сигурнији од оног од прије 20 година?

GS
Foto: carscoops

Стручњаци су протекла двије деценије провели тестирајући, анализирајући и оцјењујући све битне моделе који су у неком тренутку били доступни на европском тржишту. Ради се наравно о програму Еуро НЦАП, унутар којих је разбијено више 2.000 аутомобила и жртвован непознат број лутака које имају незахвалан посао да глуме људска тијела у несрећи.

Сувишно је причати колико је овакав пројекат важан али треба ипак напоменути колико битну улогу је имао у развоју ауто-индустрије, на колико је потенцијално катастрофалних сигурносних пропуста указао и на колико је аутомобила који нису способни да заштите своје путнике, а уредно се продају на тржишту, упозорио. Другим ријечима, колико је живота спасио.

Пут до тога да Европа постане мјесто с најмање фаталних несрећа у цијелом свијету био је с једне стране дуг, но управо је Еуро НЦАП организација драстично убрзала процес. Све је почело у фебруару 1997. године када је тестиран први низ тада прилично заступљених аутомобила на тржишту, а редом су то били Форд Фиеста, Volkswagen Поло, Фиат Пунто, Nissan Мицра, Опел Kорса, Renault Clio и Ровер 100.

Овај посљедњи се није прославио пошто је освојио тек једну звјездицу, што је својевремено било више него забрињавајуће ако узмемо у обзир популарност малог аутомобила.

Еуро НЦАП је тако прије пет година на јубилеј од 20. година од првог теста, Ровер 100 упоредио са Хондом Jazz коју су стручњаци из ове агенције као узели као примјер добро одрађеног аутомобила када је ријеч о заштити путника.

Два аутомобила су подвргнута фронталном судару при 64 км/х, дакле стандардизованом тесту, како би се демонстрирало колико је сигурност аутомобила унапријеђена, чак и када говоримо о малим градским аутомобилима.

Анализа показује да би путници у Роверу у најбољем случају прошли с тешким повредама, док би се у двадесет година модернијој Хонди извукли с покојом масницом или огреботином, преносе Аутомобили.хр

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана