Да ли Италија има право на дjелимично изузеће од забране продаје аутомобила са СУС моторима?
У нашем случају, то тренутно подразумева и одрицање од вољених В8 мотора, гласног издува и „звиждећих“ турбопуњача. Сви смо свесни чињенице да мотори с унутрашњим сагоријевањем полако одлазе у историју, а ЕУ је ове године издала предлог о забрани продаје конвенционалних возила до 2035. Међутим, неки не желе да се то односи на њих.
Нолан Сајкс из Донут Медиа дао је своје мишљење у вези с приједлогом Европске унија и чињеницом да италијански произвођачи аутомобила још увијек нису спремни за такве промјене.
По предлогу из јула 2021., произвођачи аутомобила треба да „скрешу“ емисију ЦО2 коју производе њихова возила за 55 одсто до 2030. године, у односу на ниво из 2021., односно за 100 одсто до 2035. Ако предлог прође, то уједно значи да аутомобилске компаније неће моћи да продају дизел и бензински погоњена возила у 27 земље.
Наравно, приједлог поздрављају еколошки активисти и политичари у Европи, али то не значи да су сви срећни због тога.
Зашто је овај предлог тако важан за ЕУ? По Сајксу, предложена регулатива је део амбициозног плана Европске уније у борби против климатских промјена. Европска комисија је развила „2030 Климејт Чејнџ Таргет План“, везан за редуковање укупног угљеничног отиска на Старом континенту за 55 одсто у односу на ниво из 1990.
Дио плана је садња три милијарде стабала широм Европе и повећање производње обновљиве енергије за 45 одсто. У све су такође укључени планови за олакшавање продаје електричних возила.
Реакције су у најмању руку мјешовите. Неки европски произвођачи аутомобила су спремни да уђу у ову игру, као што су Фолцваген, Стелантис и Форд. Међутим, Европско удружење произвођача аутомобила кренуло је у борбу за моторе с унутрашњим сагоријевањем.
Отпор ове аутомобилске лоби групе, наговестио је одговор италијанске владе. Наиме, Италија се на овом плану истиче из простог разлога што је матична земља „бензина жедних“ супераутомобила, који носе потпис марки попут Ферарија, Ламборџинија, Масератија, Паганија… По њима, обустављање производње супераутомобила већ 2030. године, био би одраз лошег укуса. За почетак, они производе мале серије возила сваке године, тако да модификација производних линија за склапање електричних аутомобила нема финансијског смисла. Да ли су ови аргументи валидни?
Италија је, преко новог министра за еколошку транзицију, Роберта Ћинголанија, стигла на насловне стране, када је он изјавио да је Италија у преговорима да заштити
Ламборџини и Ферари од забране најављене за 2035. Његови аргументи се своде на то да Феррари и Ламборџини заједнички производе око 16.000 аутомобила годишње, што је тек мали део у поређењу с милионима возила која се продају сваке године.
Мада све ово има смисла, постоји једна изостављена варијабла, можда управо она која би могла да значи да ова одлука није објективна. Роберто Ћинголано је радио за Ферари и био је члан одбора директора. Када је ушао у владу, морао је да се одрекне учешћа у одбору, а пре посла у Феррарију, радио је у једном италијанском произвођачу оружја.
Поред тога, не може се рећи да је посебно популаран у Италији. Својевремено је био на удару еколошких активиста, посебно због подршке природном гасу.
Иза завјесе, није јасно да ли је то била независна одлука италијанске владе да се супротстави забрани СУС мотора или резултат лобирања аутомобилских компанија. Сајкс сматра да Ћинголани климатске промене види као проблем који је решив, а да се и даље у животу одржава италијанска традиција производње В8 и В12 мотора.
Забрана мотора с унутрашњим сагоријевањем и укидање супераутомобила онаквих какве смо их познавали до сада, још увијек је у форми предлога, а могло би да прође и до две године док се о томе не гласа. Ако се предлог усвоји, произвођачи аутомобила у ЕУ имаће још деценију да укину производњу супераутомобила. Имајући то на уму, Сајкс сматра да још увек нема потребе за њиховим „сахрањивањем“.
Он је такође истакао једно осјетљиво питање, а то је да ли је поштено да неко буде привилегован у смислу загађивања? Писали смо и раније о томе да се на богате односи много већа стопа загађења него на остале.
Као што смо навели на почетку, људи имају изражен инстинкт за опстанак, тако да ће у једном тренутку аутомобили са СУС моторима морати да оду у прошлост. Једино се надамо да неће бити прекасно када будемо дошли до те одлуке.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
