BMW Show Down 2012 ФОТО

Међутим, то одавно није случај. Већ више деценија, баварски гигант производи аутомобиле са погоном на сва четири точка, а напредни "xdrive" систем, који тренутно користи и константно усавршава, стар је десетак година.

У међувремену је постигао толику популарност да преко трећине аутомобила које BMW годишње произведе, имају погон на сва четири точка.

Своју доминацију у снијежним условима, "Баварци" приказују редовно кроз своје ексклузивне промоције. Овог пута школа снијежне вожње одржана је у околини Инсбрука, у Алпима у Аустрији.

Све врлине и могућности погона 4х4 приказане су управо тамо гдје је најзахтевније за вожњу, на два и по километра високом врху планине, на -25 степени Целзијуса, у снијегу дубоком преко пола метра.

Догађај је врло ексклузиван. Наша редакција је једна од двадесетак која је позвана из целе Европе, а Ауто магазин је једини аутомобилски мјесечник из Србије који је позван на ову манифестацију.

На пут смо пошли средином децембра 2012, из Београда који је био окован снијегом до кољена, са лошом временском прогнозом.

Са собом смо понокели најтоплију гардеробу и били смо спремни да по аеродромима у Европи проведемо непреспаване ноћи, пошто је тих дана авио саобраћај био у колапсу.

Ипак, имамо среће. Авион се тешко одваја са завијаног Сурчина и слијеће у добро рашћишћени Беч. Ни трага од хладног таласа који наводно хара Европом.

Локални лет од око четрдесет минута одводи нас у Инсбрук, престоницу Тирола, градић подно Алпа на 600 метара надморске висине, готово 100 метара више него наша Авала.

Локални пословни људи у авиону обучени су у елегантна одијела са обавезном краватом, али нам у очи упада да сви до једног носе "гојзерице", што поткрепљује наш страх да ћемо остати завијани у Алпима.

Након пријатног лета, додирујемо писту која је окупана сунцем и потпуно сува. Инсбрук нас угошћује температуром око десет степни испод нуле, уз нешто мало добро рашчишћеног снијега. Ни трага непогоди коју смо оставили у Србији.

Прије почетка програма имамо мало времена, па крећемо у разгледање града. Строго уређен, лијеп и прилично досадан град увелико је развеселила помало краневалска Божићна атмосфера.

По главним улицама били су постављени традиционални дрвени штандови на којима се точи кувано вино и продају колачићи и сушено месо. Цио град мирише на цимет и каранфилић, што је увелико ублажило чињеницу да се шетамо на минус десет степени.

Но, нисмо дошли у туризам, наш циљ су скијалишта у Алпима готово два километра изнад Инсбрука. Како стићи до тамо? Ако у граду једва да има снијега, у планинама, увјеравају нас домаћини, пада већ данима и једва се се очисти.

Наравно, за превоз користимо аутомобил. Конкретно, понудили су нам да бирамо између новог BMW-а 750d xDrive и MINI Countryman-а JCW ALL4.

Није било много двоумљења, зар не? Одлучили смо се за лимузину тешку преко двије тоне, која опуштено кошта преко сто хиљада евра. Кад је бал...

Ни километар од града скрећемо на вијугави пут на којем се волшебно, одједном појавио снијег.

Утабан, раван, клизав, таман да зачини дан. Удобна, мека, ушушкана лимузина се одједном претвара у горску звијер. Иза бројке "750" крије се редни тролитарски дизел шестоцилиндраш са три турбо пуњача, који развија 380 КС и максимални обртни момент од 740 Нм.

Снага се на сва четири точка преноси преко феноменалног осмостепеног аутоматског мењача.

Сада се већ сигурно питате како се двије тоне и 740 Нм понашају на снијегу. Једном речију: хармонично!

Ауто суверено гута све што му наредите, па макар дали пун гас у сред укоснице. Ово није спортски аутомобил, па ће мало отклизати предњим точковима, а затим појурити напред.

Једини наговјештај да под вама није асфалт је то што ће задњи дио ту и тамо благо заплесати, али готово без потребе за корекцијом управљачем.

Након три сата алпске вожње, стижемо у камп који се налази на два и по километра надморске висине.

У овом дијелу, Алпи су лијепи, благи, али чисти и прилично голи. Недостају им густи четинари да би могли да кажемо да су заиста лијепи.

Скијашки центар на врху планине је типичан за ове крајеве. Све куће, па и већи хотели су направљени од дрвета свијетле боје у истом стилу.

У први мах све дјелује врхунски уредно, али онда схватамо да је и прилично монотоно. Далеко од тога да прижељкујемо архитектонски хаос који тренутно влада нашим планинама, али...

Домаћини нам најављују окупљање за осам увече на тераси хотела и обезбјеђују нам топлу гардеробу. Одлична брига за госте, овај пут неопходна, пошто се температура спустила на -25 степени Целзијуса.

Локална акро група на скијама изводи спектакуларан програм на оближњој падини око изложеног аутомобила.

Пијемо кувано вино које нам послужују келнери у народним ношњама са кратким панталонама(!), једемо сендвиче са лососом и спремамо се за сутрашњи опширан програм.

Дочекује нас лијепо, ведро јутро, прво након неколико недјеља како нам кажу. Температура се дигла на -17 степени. Идеално за возачке радионице које су нам припремили.

Шесторица новинара који су присутни подељени су у три расположива BMW-а X6 3.0д, по двојица. Након сат времена вожње локалним путевима, домаћини нам кратко кажу: "Nach rebigre" (у планине).

Спремили су нам изазов по стазама и богазама које су ручно направили, јер "грталица" овдjе не може ни да приђе.

Неки од колега су узнемирени, немају ни трунку искуства у офроуд, или зимској вожњи. Нема проблема, само искључите сву електронску асистенцију, пратите савjете преко радио станице и све ће бити у реду, умирују их домаћини.

Први дио стазе чине узбрдице које дјелују као зид пред нама. "Нема шансе да се овде попнемо, немамо ланце и витло", тихо каже сапутник, као да не жели да диже тензију.

Волан равно, равномјерно и благо додавање гаса, тек довољно да ауто иде и велики и тешки Х6 копа кроз снијег као хрчак. Без много драме, корекција управљачем и уопште потребе за специјалном возачком вјештином, попели смо се уз захтјевну стазу.

Сада слиједи спуст, а сви знамо да је увијек лакше попети се него спустити се. "Нема проблема, само укључите уређај за аутоматско кочење на низбрдицама и препустите ауту да ради умјесто вас", чујемо са радио станице.

Пуштамо тешки теренац у "понор". У почетку са невјерицом склањамо десну ногу са папучица, али ускоро откривамо да електроника ради готово савршено.

Осјећамо како наизменично кочи точкове, али ауто остаје у савршеном правцу без обзира на кривине и озбиљност ситуације којој смо изложили BMW.

Након пар километара вожње схватамо како је спуст уз помоћ електронике чак битно једноставнији, или, ако ништа друго, мање стресан него успон. Стиче се утисак да овом СУВ-у ништа не може представљати препреку и да је готово идеалан за породичне одласке на зимовање.

Враћамо се пола километра ниже у камп, у дрвену колибу која нам служи као база у близини "хендлинг" стаза које су нам слиједећа вјежба. Прво крећемо ка полигону за дрифтинг.

Кружна писта прекривена снијегом и ледом и ауто са погоном на сва четири. Ништа лакше, зар не? Па, не баш.

Домаћини су за ову вјежбу одабрали BMW серије 1. Прилазимо малом хечбеку и осим два ауспуха позади и широке маске хладњака, ништа не одаје да је ово вук у кожи јагњета. А BMW М135 и xDrive је управо то - "звијер".

Од нас се очекује да са 320 разузданих бензинских турбо "коња" заиграмо валцер око чуњева. Искључујемо сва електронска помагала, бирамо другу од осам брзина у аутоматском мјењачу и крећемо.

Ауто треба навести у контролисано бочно клизање уз што мање покрета воланом и уз што блаже варијације гаса.

У почетку, ауто нам се прилично отимао, те предњим, па онда задњим крајем. Гаса превише, или премало, мање корекција воланом.

Ипак ни једног тренутка нисмо имали утисак да се боримо са аутомобилом који по перформансама гази у територију наглашено спортских аутомобила, већ као да се дружимо са свакодневним, сасвим обичним породичним хечбеком.

Послије десетак минута упознавања, ствари долазе на своје мјесто и BMW клизи бочно по писти као руком намештен.

Ваш извјештач је изненађен својим новооткривеним талентом. Или је то ипак само савршено избалансиран ауто?

Прелазимо на посљедњу вјежбу, а то је стаза пуна захтјевних кривина између чуњева на залеђеном полигону. Циљ је да научимо да хитро мјењамо правац на више него незгодној подлози.

"Наставно средство" овај пут је BMW 120d xDrive са шестостепеним ручним мjењачем.

Кривине су тако нанизане да користимо само прву и другу брзину. У почетку возимо са укљученим свим електронским системима који спречавају грешке возача.

У овом случају ауто дjелује помало "уштројено", неће да прими гас без поговора, у сваком тренутку се осjећа како електроника кочи један по један точак покушавајући да постави ауто у позицију коју ви желите. Вожња је релативно једноставна, готово досадна.

Овако конфигурисан BMW је заиста безбедан.

Ипак, инструктори желе да нам покажу да је физика непобjедива, кажу нам да "нагазимо". Само пар километара на сат брже у кривину, па чак и овако модеран ауто остаје без ресурса. Отклиза, углавном носом.

Неколико колега је чак завршило заривено у смету, да су морали да их ваде сајлом. Све у рок службе. Дакле и овдје је важно имати бистру главу, јер ни сав возачев и таленат аутомобила неће вас извући из ситуације када претерате са брзином.

Након упознавања стазе и електронике, прелазимо на слиједећу фазу. Кратак притисак на тастер који контролише електронику ослобађа ауто од "стега".

Електроника је у овом моду много либералнија, дозвољава поприлично проклизавање точкова, чак врло велике углове бочног проклизвавања, али ипак стоји у позадини и попут брижног родитеља не дозвољава возачу да баш забрља.

Излазимо из кривина са контром, снијег пршти на све стране, адреналин скаче. Ово је прави начин да се вози један BMW, наравно на осигураном терену.

Враћамо се на дугме за контролу електронике. Притисните га дуже од три секунде и сва асистенција ће бити искључена. Препуштени сте себи и свом знању.

Ауто се понаша слично као у претходном моду, с тим што превелики гас много лакше окрене ауто око осе. Сигурно је да извјежбан возач са искљученом електроником може много брже да вози, али за свакодневну вожњу помоћ електронских система је итекако добродошла.

Након више од сат времена проведених на полигону враћамо се у колибу, гдје колеге констатују како зној цури са чела вашег дописника, иако је напољу "дебели" минус. Адреналин је урадио своје.

У Београд се враћамо пуни успомена и новог знања. BMW је још једном показао зашто је једна од најбољих аутомобилских компанија на свету.

На крају желимо да поновимо поенту свих ових вожњи, а то је да је физика непјобедива. Без обзира колико добар аутомобил возите, без обзира како је савршена електроника која контролише ваше "брљотине", ништа вам не може помоћи у ситуацији када претерате.

Зато, памет у главу!

Како се вози?

Када желите да извучете максимум из xDrive система, а то важи за и већину 4х4 погона, управљач морате да користите као да возите аутомобил са предњим погоном, а гас, као да имате задњу вучу.

То значи да ауто ауторитативно, са додавањем волана, "убацујете" у кривину, а потом додајете гас и излазите на правац.

Прво ће се укопати предњи точкови и повући нос у теме кривине, а потом ће задња осовина ротирати аутомобил. На тај начин из кривине ћете изаћи ефикасно и атрактиво, уз благо бочно отклизавање.

Како ради xDrive?

BMW се опредјелио за електро-механички систем погона на сва четири точка. То конкретно значи да нема механичких блокада диференцијала који преусмеравају снагу, већ њихов посао ради електроника која кочењем појединачних точкова "глуми" блокаду сва три диференцијала.

У стандардним условима, снага се преноси на предњу и задњу осовину у односу 40:60.

Како се мијења пријањање на одређеним точковима, систем је у могућности да пренесе сву снагу на само један точак, онај са најбољим пријањањем, што има предност у односу на механичке системе.

Гдје су лимити?

Након више сати "малтретирања" аутомобила по полигонима, упитали смо стручњаке BMW-а, гдје су лимити система?

Они су, наравно, врло високи, а најосетљивија тачка је електро-хидраулички централни диференцијал, који се код претеране употребе загрије, па се возач упозорава да смањи брзину. То се, рекли су нам, у пракси готово никада не дешава.

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.