"Врти ти се тло под ногама": Ноле открио шта му је помогло на путу до историјског успјеха

Послије новог епског финала, Новак је имао обавезе према ТВ кућама који су носиоци ТВ права, а потом се појавио и пред новинарима на конференцији.

Анализа меча

Новак се осврнуо на то да се вратио у Америку након забране коју је имао прошле године пошто се није вакцинисао против корона вируса.

- Не бих рекао да је било лако, лако у односу на шта? Не знам... Много тенисера је било у тој позицији. Људи воле те повратничке приче, волим и ја. Аустралија је била другачији случај, прошли пут када сам био овде сам изгубио од истог играча. Радио сам све да не мислим о томе шта је све улог, само да играм најбоље што знам. Мој тим и моја породица је знала да ме не дира, да не прича са мном, само сам се држао рутине као у сваком другом мечу да победим. Све је пролазило кроз главу, слике и шта “ако”, шта “ако” победим или изгубим, али те сам одагнао. Одагнао сам, задржао сам све једноставно и чисто - рекао је Новак, а затим се осврнуо и на саму анализу меча и посебно истакао други сет.

- Почео сам добро меч, други сет је био кључ, скоро два сата, мислим да нисам играо дужи сет. Био је бољи у том сету, заслужио је више да га узме, али сам преокренуо ствари у тај-брејку, како сам одиграо један ударац боље од њега и то је било довољно. У трећем сам се осећао боље, осећао сам пре тога да губим ваздух и ноге, био сам страшно уморан послије релија, али то је тако када играте против Данила који је један од најбољих играча на свету, тера вас да играте ударац више. Заиста сам срећан што сам завршио други сет, после тога сам се само надао да ће промашити једну лопту, загрлио жену, ћерку, сина, мој тим, то је оно што сам хтeо прво, да поделим емоције са њима.

Упитан је да ли је можда правио неке промјене у посљедње вријеме, у односу на рецимо освајање 21. и 24. Гренд слем титуле.

“Увек постоје промене”

- Увек постоје промене, на седмичном и месечном нивоу, да се опоравим, ментално припремим, да нешто додам како бих био бољи у игри макар за неколико процената. То је константна ствар да будем бољи, да нађем формулу. Једна од највећих лекција је да ако и нађете формулу, можда неће радити наредне године. Морате да се прилагодите, као човек са 36 година који се такмичи против 20-годишњака, морате да припремате тело да имате прави баланс, да се мотивишем да се такмичим и да не одустанем у моменту. Да задржим емоцију за овим спортом. Имао сам велики стрес пред тренинге и мечеве, трошио доста енергије, али знам да нисам једини, доста великих шампиона гледа да све буде перфектно, да усаврше своју игру. Зато Леброн Џејмс иде даље у својим годинама, Том Брејди, то је нешто што инспирише. То је константан процес који морам да одржавам како бих се такмичио са млађима - поручио је Ђоковић.

Питање које се увијек намеће код новинара послије Нолетових невјероватних успјеха јесте докле планира овако.

- Људи воле да причају, много различитих мишљења, али немам интереса да размишљам о томе ко ће узети бакљу, нова генерација или како год... Гледам да ја будем ту да освајам највеће трофеје у овом спорту, о томе бринем. Сјајно је да имам Алкараза, Надала, али Алкараз је сјајан момак и добар за надметање. Што више људи је укључено у обликовање тениса, то је боље за нас. Али, увек ми је циљ, сваке године, да освојим све Гренд слемове. Остаје жал што нисам освојио Вимблдон, али бих потписао да освојим три у години. Наставићу, осјећам се добро, имам добро окружење, Гренд слемови су увек приоритет. Не играм превише на другим турнирима, али гледам да будем на врхунцу на Гренд слемовима, то су емоције које ме мотивишу, сваког дана. Понекад питам себе шта ми ово треба, колико ћу још овако, имам та питања у глави, али знам да сам још увек ту и не желим да напустим овај спорт док год сам на врхунском нивоу.

Нова ривалства

Тема која је потом покренута јесу и нова ривалства која Ђоковић ствара, а то је сада са Карлосом Алкаразом и новом генерацијом.

- Различито, ривалитет са Надалом и Федерером је био велики, знао сам да је велика шанса да ћу се састати са њима или Ендијем, све те године. Сада је то другачије, не размишљам против кога играм док год побеђујем! Играо сам три меча са Алкаразом, о томе се прича као новом ривалитету. О њему причам само позитивно и стварно то мислим. Имате Рунеа, Синера, ту су Медведев, Циципас, сви су они сјајни играчи. Хајп је увијек ту и тенис је на добром месту. Судбина је увек иста, напустићу тенис за једно 22-23 године и мислим да ћете ме гледати још мало - нашалио се Ђоковић.

Добио је питање и како се осјећао послије посљедњег поена на мечу.

- Олакшање. Нисам славио као што сам на Ролан Гаросу, нисам пао на под или скочио, само сам осетио олакшање. Размишљао сам да што брже приђем мрежи, а онда да загрлим своју ћерку. Нисам знао да ће седети тамо, било је мало места у боксу, али када сам изашао на терен, она се стално смејла према мени. Увијек видим тај дечији осмех и енергију, то ми је давало снагу и да погурам, просвјетљење. Дала ми је осмех, била је ту, били су и син и ћерка. Када сам постао отац, била ми је жеља да доживим да освојим Гренд слем пред њима, да знају о чему се ради, да буду свесни - рекао је Ђоковић.

Присјетио се дјечачког сна

Ноле се поново осврнуо на циљеве и то како се мотивише, а присјетио се и дјечачког сна.

- Рекао сам да ми је био сан да будем први и освојим Вимблдон. Циљеви су битни, мотивишу вас, чистина у глави када је припрема у питању, шта радите на седмичном и месечном нивоу, где идете. Постављао сам све веће циљеве кроз каријеру, али нисам размишљао толико о историји, седмицама на месту број 1 или броју Гренд слемова до пре три године. Онда сам помислио да сам близу, ако будем здрав и будем играо добро, онда су ми Гренд слемови били ближи него рекорд броја 1. Не знам колико ћу освојити Гренд слемова до краја каријере, али ће ми бити приоретет. То ће бити тако и следеће сезоне, не знам колико их имам до краја каријере.

Поново се присјетио тешких дана у дјетињству када је почињао каријеру.

- Тада није био сан, већ сам ишао много даље. Много сам био амбициознији. Дечак из Србије, рат, ембарго, тенис је био скуп и недоступан спорт. Било је против мене, али се породица жртвовала за мене, то није клише, али је било тешко борити се са тим потешкоћама. Размишљало се само како да се донесе хлеб на сто. Искуство из детињства ми даје за право да све више поштујем. Нисам тад размишљао, као дете, о историји. Било је далеко од мене. Али пре три-четири године сам схватио да имам шансу за то.

Дотакао се посебно другог сета и како се извукао из невјероватно тешке ситуације када је дјеловало да је на измаку снаге.

“Врти ти се тло под ногама”

- Бог и анђели чувари. У тим тренуцима више не осећате ноге, не осећате снагу, врти ти се тло под ногама... У тим тренуцима са својом вером се надаш да ће бити та божанска интервенција. Можда нећете веровати, али то ми се много пута десило, да сам себе изненадио како је могуће да сам издржао то. Ако верујеш да ће ти Бог помоћи, ја у то изузетно вјерујем, да је божанство било присутно. У тим моментима само по интуицији, 30 пута пребацили, други сат у сет, више не видим јасно лоптицу... Тешко је то описати неко ко не види из мог угла, дођеш до крајње исцрпљености. Можда и најтежи сет у каријери, поготово са њим, зезају се на леп начин га зову хоботница јер све хвата, све враћа, тера да одиграш још један ударац да га надмудриш. Знао сам да се неће предати, против Алкараза је одиграо феноменалан меч, знао сам шта ме очекује. Нисам мислио да ћемо одиграти такав меч, то је пресудило победника, освајање другог сета. После тога сам повратио снагу и боље сам се онда осећао.

Новинари су га питали и да ли Ђоковић послије овог новог историјског успјеха себе сматра једним од највећих спортиста свих времена.

- Остављам то вама и свима другима, да ли јесам или нисам, да ли заслужујем да будем дио те дискусије. Да нисам из Србије, пре много година бих био дигнут у небеса у спортском нивоу, поготово у западном свету. То је дио мог путовања, ја сам захвалан одакле долазим из Србије, то ми даје веру и наду, то ми је још слађе и то ме испуњава, а ви пишите оно што мислите.

Највећи циљ до краја сезоне

- Није ми циљ последњих неколико година када сам срушио све рекорде за најдужи низ на првом месту. Није ми циљ да сам стално на тој позицији, али ако дође као последица резултата и ставим себе у добру позицију, зашто да не? Сада ми предстоји Дејвис куп, па ћу видети шта ћу играти или не. Ту се доста поена брани, са друге стране Карлос нема ту много да брани. Видећемо, али верујте ми, ово ми је најбитније, завршио сам ове године шта сам хтео, ако завршим као први, биће бонус. Циљ ми је највећи да идемо на титулу са репрезентацијом и онда сам сезону завршио - поручио је Ђоковић.

О Кобију Брајанту коме је посветио 24. титулу

- Коби је био познат по шампионском менталитету, храбрости када се ломило, где је преузимао одговорност и био вођа. То га је сврстало међу најлегендарније кошаркаше свих времена. Када су преминули он и његова ћерка, то ме је јако растужило, били смо блиски, покушавао сам да саберем мисли и да се вратим на старе стазе славе, да пронађем мотивацију себи, са њим сам доста причао о визуелизацији и методама. Колику моћ имамо да водимо живот какав водимо, иако долазимо из различитих спортова, он је био невероватан човјек. Зашто је оставио такав траг, зашто се ја осећам тако према њему, зато што је био изузетан човек, имао харизму и карактер. Имао је мамба менталитет, али је био уједно љубазан, радостан као дете, мислим да нисам никада упознао неког таквог. Можда Том Брејди. Размишљао сам прије неколико дана, хвала човеку што је дизајнирао мајицу, то је један омаж Кобију, он и даље живи у мојим мислима и мислима других - поручио је Ђоковић.

Олимпијске игре

Новак се осврнуо и на Олимпијске игре, што је једино што му недостаје да освоји да “пређе игрицу”.

- Интересантно је то у вези Олимпијских игара, то ми је један циљ и надам се до краја каријере да ће бити остварен. Сваке четири године су, размишљам, ако сад не завршавам каријеру, у Паризу су, ако не завршим, онда идемо до Лос Анђелеса. Од многих фактора зависи, много од фактора у срцу и души. Ако имам мотивацију да се пробудим, поред тога што сам отац двоје деце и чињенице да их остављам на мјесец и више дана, ако то има смисла за мене и ужи круг људи, онда ћу наставити да играм. Колико, не знам - рекао је Ђоковић.

На крају је упитан и о чему је размишљао док се физички мучио у другом сету.

- Размишљао сам да се провучем до тај-брејку. Осетио сам се на својој територији, себи сам дао доста добру шансу и прогурао се - закључио је Ђоковић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.