„Једног дана ћу скијати с Томбом и играти кошарку с Џорданом“: Ђоковић открио кад ће напустити спорт

Ђоковић је заузео прво мјесто с убједљивом предношћу од 515 поена у односу на другопласираног Лиона Маршана, пливача, док је разлика у односу на Макс Ферстапена, возача Формуле 1, износила чак 528 поена.

„Насловна страна издања L'Еquipeа красила је слика српског тенисера, а признање је обиљежено и великим интервјуом који је Ђоковић дао, у коме је подијелио занимљиве анегдоте, али се дотакао и оних “непресушних тема”, пише Спортал.

Прво питање било је сада већ оно устаљено – ко је по његовом мишљењу најбољи свих времена?

– Постоје три одговора. Први је: Ја сам најбољи. Ако на то помислимо, неки ће рећи: ’Арогантан је! Он друге не поштује. Други је: Не мислим да сам најбољи, показујући да сам скроман, што је могуће. Трећи је: То сам што сам, поносан сам на оно што сам постигао, али поштујем и остале аспекте и остала мишљења и ГОАТ дебату осталима. Трећи избор је мој одговор – рекао је Ђоковић.

Ипак, одговор на такво питање не може да буде једноставно.

– А гдје је Серена? Гдје је Коби, гдје је Роналдо, гдје је Марадона? Увијек неко недостаје. Ја сам написао историју свог спорта са својим рекордима. Ја сам квалификован. На другима је да виде да ли је то довољно или не. То остаје субјективно. Али част ми је што припадам тој класи – казао је он.

Кад сте најбољи икада, јасно је да ће све занимати ко су вама били идоли и на кога сте се угледали. Ђоковић је у интервјуу издвојио три имена.

– Моја три идола из дјетињства били су Пит Сампрас, Мајкл Џордан и Алберто Томба. Цијеним Мухамеда Алија, који је остварио невјероватна достигнућа, али и друштвени утицај инспиришући многе људе храброшћу и интегритетом. Веома га поштујем. Патио је због тога, осуђиван је на затвор, пролазио је кроз многа искушења. И због тога се људи још више идентификују с њим. Ставио је своју каријеру на ивицу са јаким увјерењима – изјавио је Ноле.

Једно име се ту ипак највише истиче.

– Алберто Томба! Бомба! Фантастичан човјек. Упознао сам га први пут у Србији, прије петнаестак година. Још га се сјећам. Била је то вечера гдје је било пуно људи. Сједио сам поред њега, супер срећан, а он тако забаван! Причао ми је о свему осим скијања. Хтио сам да научим пар техничких ствари. Али он ми је рекао: Не, не скијање, причајмо о забавама, причајмо о животу! Договорили смо се да ћемо једног дана заједно скијати. Надам се да ће тај дан доћи, јер прије или касније ћу се вратити на стазу. Играо сам тенис са Питом Сампрасом, морам скијати са Томбом и играти кошарку са Џорданом. Послије тога, можда ћу се повући из свих спортова – јасан је српски тенисер.

Српски ас, осим о тенису, говорио је и о голфу и рагбију.

– Присуствовао сам финалу Свјетског купа у рагбију у Паризу. Било је то први пут да сам видио рагби меч уживо. Нисам могао ни да замислим физички дио, звук удараца које чујемо… То је тако брутално… Невјероватно. Такође сам био позван на церемонију Златне лопте. Рекли су ми да сам први изван фудбала. Тако да, вау! То је био невјероватан и лијеп тренутак. Током Рајдер купа у Риму такмичио сам се са тимом Европе. Нисам играо голф практично годинама, нисам знао да ли могу да наступим пред људима, како ћу се носити са притиском, али голф је другачији. Плашио сам се да мој ударац не погоди некога у главу. Поново сам узео три или четири часа голфа, након УС Опена, у Србији и већ сам био на пристојном нивоу, те сам пристао – рекао је Ђоковић.

Открио је и да се прерушио у италијанског конобара како би изненадио тим Европе на Рајдер купу у Риму. Српског аса је примјетио само Рори Мекилрој прије него што је побједничком тиму Луке Доналда одржао мотивациони говор.

– Жељели смо да то буде изненађење. Али било је мање-више познато неколико дана раније. Питали су ме новинари, рекао сам им да сам тек дошао да играм. Морали смо да промијенимо планове и одлучили смо да то урадимо на оригиналан, забаван начин. Смислили смо маскирање. Требало ми је скоро сат времена да се спремим, са шест-седам људи, са шминкерима, фризером, стилистом. Обукао сам се као конобар који доноси послугу у собу, ставили смо јастуке на стомак да будем дебљи. Нисам више личио на себе! И тако сам ушао у просторију, гурајући колица, спреман да послужим шампањац. Када сам отворио прву флашу, чеп је излетио, умало ме ударио у око, одбио се о плафон. Морао сам да спустим главу да не бих привукао пажњу. Прво ме нико није препознао, а онда ме је члан тима питао: “Да ли сте добро, господине?” Одговорио сам на италијанском. Прво сам служио супруге и дјевојке, од којих ме је једна мало чудно погледала и тада су гласине почеле да се шире. Рори Мекилрој ме је први примјетио. Рекао је: “Могу ли и ја да добијем чашу?” Окренуо сам се, узео рекет који сам донио и почео да ударам волеје у зид. Сви су аплаудирали, то је било велико изненађење – прича Ноле.

Злато са Олимпијских игара је нешто што фали у Новаковој колекцији. Увијек је Србин максимално посвећено приступао такмичењу, али је медаља изостала, преноси Српскаинфо.

– Имао сам неколико веома лијепих тренутака. Али истовремено, то ми је одузело пуно енергије. Као спортиста, као дијете, желио сам да буде тамо, са свима. Али као тенисер, можда није требало… Било је тешко пронаћи равнотежу – закључио је Новак у великом интервјуу.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.