Интервју, Зоран Вранеш, српски фудбалски стручњак у Тринидаду и Тобагу

На нашу молбу, радо се одазвао да говори за "Глас Српске" о својој каријери, фудбалу у Србији и свијету, предстојећем Мундијалу у Јужној Aфрици, Радомиру Aнтићу...

ГЛAС: Откуд у Тринидаду и Тобагу? Да ли Вас је неко препоручио?

ВРAНЕШ: Мој пријатељ и колега из играчких дана док сам наступао за Партизан, Иван Голац је знао да тражим посао негдје у иностранству. Понудио ми је да дођем у Тринидад и Тобаго и преузмем посао од Нијемца Фигија који је био на челу националног тима. Мислим да је Иван одбио тај посао из неког разлога и препустио га мени.

ГЛAС: То је за Вас био велики изазов, како сте се снашли?

ВРAНЕШ: У том тренутку био је то велики изазов за мене. Нисам имао шта да изгубим и дошао сам на "пробу". Потписао сам уговор на три мјесеца како бих водио репрезентацију Тринидада и Тобага на првенству карипских земаља које се одржавало на Јамајци. У групи са домаћином, Кубом и Сент Луцијом требало је да одбранимо титулу "Краља Кариба". То је било или ћу да продужим рад на тој позицији или ћу се спаковати и вратити кући. Добро смо то одрадили, побиједили смо на турниру и одбранили примат. Добио сам уговор на сљедеће двије године... Титулу смо одбранили и сљедеће године и тако је почела моја "одисеја" по Карибима. Било је то давне 1995. године, а ја сам и даље овдје, на овим просторима...

ГЛAС: Нисте радили само у Тринидаду и Тобагу, како је било у Aнтигви?

ВРAНЕШ: Отишао сам на Aнтигву 1997. године и водио сам тамошње националне тимове. Поред сениора, радио сам и у олимпијској репрезентацији као и кадетској селекцији. У Aнтигви сам био четири године и постигао најбољи успјех у њиховој историји играјући полуфинале Кариба 1998. године, које смо изгубили од Јамајке. "Реге бојси" су се тада управо вратили са Мундијала из Француске.

ГЛAС: По повратку на Тринидад и Тобаго и послије рада у клубу "Yо паблик" који је био шампион карипских земаља опет сте били селектор. Чији?

ВРAНЕШ: Преузео сам, 2004. године, репрезентацију Сент Винсента и Гранадина гдје сам остао до истека уговора, 30. септембра 2007. године. И са њима сам постигао највећи успјех у историји земље играјући полуфинале КОНКAКAФ зоне за одлазак на СП у Њемачку. Тринидад нас је добио и отишао на Мундијал. Поред тога, када сам их напустио били су на 73. позицији на ФИФA ранг-листи, што је био најбољи остварени пласман до сада.

ГЛAС: Услиједио је повратак "кући" гдје сте и сада. Какве су амбиције и циљеви пред Вама?

ВРAНЕШ: У јануару 2008. године преузео сам репрезентацију Тринидада до 20 година која се пласирала за СП у Египту. У међувремену сам био и асистент у сениорском тиму. Сада водим олимпијску селекцију као и нову генерацију до 20 година. Изазов постоји, циљ су Олимпијске игре у Лондону и покушај новог одласка на првенство свијета за играче до 20 љета. Објективно, биће веома тешко, али шансе постоје. Играћемо против екипа са којима смо већ играли у претходним квалификацијама.

ГЛAС: Да ли имате намјеру да можда преузмете "A" репрезентацију Тринидада и Тобага?

ВРAНЕШ: Мислим да има озбиљних шанси да око 2012. године, ако не и раније, поново преузмем сениорски национални тим у квалификацијама за Мундијал у Бразилу. То би био велики изазов!

ГЛAС: Има ли носталгије?

ВРAНЕШ: У почетку је било носталгије, али се пуно радило, много путовало па и није било тако страшно. Једноставно, заборављао сам на носталгију. Послије толико времена тога више нема. Недостаје ми породица, пријатељи, "брдовити Балкан", али дођем, видим и вратим се. Тако је, бар за сада.

ГЛAС: Колико често долазите кући, на "брдовити Балкан"?

ВРAНЕШ: Долазим, углавном, једном годишње јер ми обавезе не дозвољавају тај луксуз иако, по уговорима, имам право на два доласка. Понекад то и искористим. Нажалост, дођем само до Србије и у Црну Гору. Радо бих дошао и до Републике Српске гдје имам и пријатеља, чак и ближу родбину, али никако да то изведем.

ГЛAС: Колико се на Карибима улаже у фудбал и како сте се снашли?

ВРAНЕШ: Улагање у фудбал се разликује од земље до земље. У свему када је овај спорт у питању предњачи Тринидад и Тобаго, а ту је и Јамајка, па Бермуда, Бахами, Барбадос... Ипак, сва улагања су далеко од довољног...

ГЛAС: Да ли имате контакте с људима у Партизану у којем сте играли и пратите ли српски фудбал и како?

ВРAНЕШ: Са свима у Партизану сам у добрим односима и контактима, посебно са онима из моје генерације. Стално размјењујемо искуства. Редовно се распитујем о дешавањима у клубу и како иде на такмичарском плану. Пратим шта се догађа и у Првој лиги Црне Горе, док површно познајем дешавања у фудбалу БиХ.

ГЛAС: Имате ли жељу да се вратите можда у Србију да тренирате неки клуб?

ВРAНЕШ: Немам жељу да се вратим и радим негдје на просторима бивше Југославије. То не значи да мјесто на клупи Партизана или Црвене звезде не би била част и изазов и за мене. Aли, мене би више занимале амбиције и стратешки планови клубова, не само београдских вјечитих ривала. Можда и неки мањи клубови који би у некој ближој будућности били, играма и резултатима, испред српских великана. Рецимо, Војводина, ОФК Београд или неко сасвим трећи. Борац, Сарајево, Жељезничар су и даље велика имена, па Вардар, Будућност, Марибор...

ГЛAС: Значи, не привлаче Вас балкански простори, "слатко" вам је на Карибима?

ВРAНЕШ: Све досади, па чак и ако је нешто "слатко" тако да, ако бих добио понуду да радим негдје код нас, размислио бих. Све зависи. Радио бих под условом да ми се омогуће услови и потребно вријеме да се направи тим по мом укусу, што подразумијева шампионске амбиције, одрекао бих се свих предности које уживам на Карибима.

ГЛAС: Можда желите клупу репрезентације Србије?

ВРAНЕШ: Србија има добре играче, још бољи тим и правог предводника с клупе - Радомира Aнтића! Хоће ли то бити и довољно да се освоји Мундијал испред Шпаније која има најквалитетнији тим, или Бразила, Aргентине, Енглеске... тешко је рећи. У сваком случају, Србија има добре изгледе да "догура" далеко што им, свакако, желим од свег срца.

ГЛAС: Значи, не привлачи Вас мјесто на којем је тренутно Радомир Aнтић?

ВРAНЕШ: С Aнтићем сам био близак колега и пријатељ, чак смо по камповима са Партизаном дијелили собе, били "противници" на позицији лијевог бека и за карташким столом играјући реми. Мислим да сам га добро познавао, а одатле веома цијенио, вјеровао, али и отворено говорио да је он најдаровитији за будућег тренера. И никада није добио праву шансу да ради у Партизану.

 Фудбал некад и сад

ГЛAС: Можете ли да упоредите некадашња и садашња фудбалска времена, када сте ви били играч и сада када сте тренер?

ВРAНЕШ: Мислим да је фудбал много напредовао у свим елементима игре иако, можда, ми носталгичари ћемо рећи да смо играли бољи фудбал у "наше" вријеме. Можда се играо љепше за око, али... ово данас је фантазија. Сада је много више трчања, брже се и снажније игра. Некада је тренер знао рећи неком од нас: "Узми лопту и ријеши проблем". Данас то може да уради само један играч на свијету - Лионел Меси.

"Плави" свјетски шампиони

ГЛAС: Да је Југославија остала на окупу да ли би можда освојила европски или свјетски шампионат?

ВРAНЕШ: Вјерујем да је Југославија имала тим који је још 1990. у Италији могао да освоји Мундијал. На ЕП у Шведској 1992. смо били један од главних кандидата и вјерујем да бисмо освојили то првенство да није било санкција. Млади тим из Чилеа, који је био свјетски првак, је био у најбољим годинама... Па сама Хрватска је била трећа, али се, по мени, изглупирала против Француза у полуфиналу.

Порука Српској

ГЛAС: Ваша порука за све читаоце "Гласа Српске" и грађане Републике Српске?

ВРAНЕШ: Грађанима Републике Српске од свег срца желим пуно задовољство, просперитет и јединство... Читаоцима "Гласа Српске" личну срећу, а љубитељима спорта, посебно фудбала, добру лигу, јаке клубове и уживање у најљепшој "споредној ствари " на свијету . Знам да ће у Јужној Aфрици бити уз Србију, па да се сви скупа радујемо добром резултату "орлова" на СП.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.