Зоран Кокот, харизматични нападач Славије: Могао сам још дуго да играм нашу лигу

Вијест о његовом повлачењу изненадила је многе љубитеље фудбала јер није мало играча који су од њега старији по неколико година, а још су и више него активни.

- Ову нашу лигу, оваква каква јесте, могао сам играти и даље, без неких већих проблема. Али, рекао сам сам себи “стоп, доста је било”. Мислим да је вријеме да млађи заузму своје мјесто, а ја ћу уз фудбал увијек бити, спреман да нешто урадим или помогнем - рекао је Кокот.

До краја сезоне у Првој лиги Републике Српске остало је да се одиграју још два кола, па још више чуди одлука о пензионисању.

- Такав је био договор са клубом, да ми посљедња утакмица буде та са Дрином. Сјајно је то што сам на опроштају постигао погодак и што је Славија на најбољем путу да сачува прволигашки статус. Да сам могао правити сценарио, било би то баш овако некако - нагласио је Кокот.

Играо је за бројне клубове, али се увијек враћао у Источно Сарајево.

- То је једноставно тако. Некако сам се увијек враћао у Славију, иако сам често упоредо имао и позиве јачих и богатијих клубова из Премијер лиге. Никада нисам заиграо за Борац, али није да нисам желио. Прије три године сам био на прагу да дођем у Бањалуку, али... - присјећа се Кокот.

Према његовим ријечима, гдје год је играо, било му је лијепо.

- Ако изузмемо Славију, која је ван конкуренције, најбољи период у животу ми је био док сам боравио у Ирану, јер ми се тада родило дијете. А што се тиче играчке каријере, то је сигурно Жељезничар и према тиму са “Грбавице” имам велики респект. Наравно, поштујем и све остале клубове за које сам играо, у сваком од њих сам доживио лијепе тренутке и стекао пријатеље за цијели живот - са поносом истиче искусни нападач.

Огорчен је и љут због инфраструктуре на стадионима у БиХ.

- Стање је катастрофално, поготово у нижим лигама. Ништа нам не вриједе модерне трибине када на терену нема ни травке, већ дјеца трче по правим ораницама. А то је, онда, један од разлога што нам стадиони зврље празни и што имамо вјероватно најлошију посјету од свих земаља бивше Југославије - категоричан је Кокот.

У својој дугој каријери постигао је доста погодака, имао успјеха и разочарења, али неколико детаља посебно памти.

- Највећи успјеси су ми, без сумње, титула првака Црне Горе, освојена са Младости из Подгорице. Ту је и пласман у треће претколо Лиге Европе са “Жељом”, те борба за титулу првака БиХ са истим клубом и Славијом. И оба пута ми је Сарајево распршило све снове. Први пут када нас је Емир Обућа голом у Источном Сарајеву одвојио од титуле, а други пут када сам са Жељезничаром изгубио прво мјесто за само један бод - присјетио се Кокот.

Има јасну визију чиме жели да се бави у будућности.

- Још док сам играо, започео сам школовање за тренера и тренутно имам “Б” лиценцу. Чекам да се стекну услови да упишем и “А”, а послије, наравно, и профи. Надам се да ћу остати у фудбалу, можда прво као тренер млађих категорија, да стекнем искуство, а послије, ко зна... - додао је Кокот.

Каријера

Успјешну каријеру Зоран Кокот је започео у ФК Касиндо, у шест наврата је носио дрес Славије, а између тога наступао је за канадски Сербијан вајт иглс из Хамилтона, белгијски Беверен, иранске клубове Сарчшмех и Гол Гохар, подгоричку Младост, потом Олимпик и Жељезничар из Сарајева, те Витез, Звијезду из Градачца и Травник.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.