Златни “орлић” Миладин Стевановић за “Глас Српске”: Пут који сам прешао не дозвољава ми да “дигнем нос”
БЕОГРАД - Са десет година Миладин Стевановић је први пут отишао на тренинг Партизана. Четири године је путовао из Бијељине док није постао становник Београда, а већ са 19 се попео на кров свијета у незаборавној генерацији са Новог Зеланда. Ипак и данас у њему чучи онај обични дечак који је почео да шутира лопту у родној Бијељини маштајући о великим стварима.
Стандардни првотимац Чукаричког у потпуности је рехабилитовао каријеру на Бановом брду као и неколицина момака углавном из Партизана који из овог или оног разлога нису “из прве” успјели да испуне пун потенцијал. Као врло млад је чуо шампионска звона, онда се стицајем околности помало изгубио, па зато зна да цијени све што му је фудбал дао и покушава да му врати на најбољи начин који познаје.
- Сјећам се добро свега кроз шта сам пролазио заједно са породицом. Четири године сам тренирао у Раднику, а путовао на тренинг или два пред утакмицу и играо за млађе категорије Партизана. Онда су људи процијенили да у мени има талента, па сам добио смјештај баш као и остали клинци са 14 година. Рано сам се одвојио од породице, што није било нимало једноставно. Пут није био нимало лак и онда не може човјек да “дигне нос”, зна кроз шта је прошао и то ме држи, да тако кажем, да останем на земљи - почео је причу Стевановић за “Глас Српске”.
Послије неуспјешног излета у Кајзери у коме је за годину и по промијенио шест тренера и три предсједника клуба, одлучио је да се врати кући и није погријешио. Одабрао је Чукарички, најсређенију фудбалску средину у Србији.
- Чука је прави примјер како клуб треба да функционише. Српском фудбалу би било много боље да је више оваквих система у коме се подједнако води брига о свим селекцијама почевши од најмлађих. Резултати су видљиви, јер поред тога што смо уз бок Партизану и Звезди у сваком прелазном року клуб прави респектабилан трансфер. Сјајно сам се снашао, иако, признајем, можда нисам очекивао да ћу четврту годину бити дио тима. Немам ништа против да останем, прелијепо ми је, али бих ипак у једном тренутку волио да се поново опробам у иностранству. Када сам ишао у Турску био сам млад и неспреман, а нисам имао ни среће јер је у клубу било баш турбулентно. Сада сам сазрио - рекао је Стевановић.
Из ове приче стиче се утисак да су понуде на столу.
- Немам ништа конкретно, али нисам ни стигао да сједнем са људима из клуба. Уживам са породицом и искрено да кажем, не размишљам тренутно о понудама и фудбалу. Окупљање је 10. јануара, па ћемо сјести и видјети. Продужио сам уговор на још двије године и понављам, не би ми сметало да останем, али уговор не мијења много на ствари, јер је и Чукаричком у интересу да ме прода уколико стигне права понуда за све стране - нагласио је момак који се најбоље сналази уз десну аут линију.
На половини првенствене трке Чукарички је зацементиран на трећем мјесту табеле са великим заостатком за “вјечитим”, али и залихом од осам поена у односу на Војводину.
- Циљ је као и претходне сезоне да будемо на трећем мјесту. Сада смо ту, а реално је да поред Звезде и Партизана не можемо много више. Играју одлично, Партизан сада боље функционише него претходних година и циљ је да будемо испод њих. Задовољан сам полусезоном и на личном плану, јер сам се вратио послије повреде скочног зглоба и био стандардан до посљедњег јесењег кола - нагласио је.
Са 25 година је међу искуснијим у тиму, а с обзиром на то да му је тренер Саша Илић, поред кога је одиграо прве сениорске минуте у дресу “црно-бијелих”, сарадња је одлична.
- Познајем Салета јако добро и могу да кажем само најљепше ријечи о њему. Одлично се снашао у новој улози, иако признајем да је било мало необично првих дана јер смо заједно играли. Човек је који воли шалу и увијек се шалио, а сада је озбиљан нарочито на терену. Посједује огромно знање, труди се да нам приђе са те фудбалске стране користећи искуство које је прошао. Воли да игра нападачки, тјера нас на то и за сада све иде одлично - рекао је Стевановић.
Због стажа у Партизану природно је да су симпатије њих двојице на страни “црно-бијелих” у шампионској трци. Илић је чак пред почетак меча у Хумској запјевао навијачку пјесму на клупи Чукаричког, а тај снимак је врло брзо постао хит.
- Да не буде неке забуне, сви смо ми професионалци и дајемо се за клуб чије боје бранимо. Ипак, тешко је потиснути нека осјећања, посебно Салету који је практично цијели живот у Партизану. Ја осјећам то што осјећам, а не могу ни да замислим колико су код њега јаке те емоције - закључио је Стевановић.
Окупљање “орлића”
У разговору за “Глас”, који је вођен јуче, Миладин Стевановић је признао да не може проћи дан, а да се не сјети подвига који су саиграчи и он направили на Новом Зеланду када су се окитили титулом омладинског шампиона свијета.
- Ето, као да сте знали када да назовете. Сутра (у понедјељак) се окупљамо у Старој Пазови на промоцији књиге. Чујемо се прилично често, имамо “њхатсАпп” групу која је прилично активна. Надам се да ће нас доста доћи на промоцију и да ћемо се још једном подсјетити љета 2015. - рекао је Стевановић.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
