Златко Сарачевић, бивши рукометни ас за Глас Српске: Борац, ајвар и ћевапи бренд Бањалуке

Истакао је ово за "Глас Српске" бивши рукометни ас, прослављени репрезентативац Југославије, а потом Хрватске Златко Сарачевић.

- Сви који сада почињу да тренирају неки спорт, већ размишљају како ће у будућности бити богати, уживати у лијепим стварима, али мало је њих којима се сан испуни. Зато је моја порука младима да треба живјети спорт, а не живјети од спорта. Само са таквом, по мени једином исправном филозофијом, може се нешто постићи у модерном спорту - рекао је Сарачевић.

* ГЛАС: Поникли сте у Рукометном клубу Борац. Да ли сада пратите резултате "црвено-плавих"?

САРАЧЕВИЋ: Наравно и знам да су Бањалучани без премца у БиХ, а са њима се сусрећемо и у регионалном такмичењу. По мени Борац је право чудо, јер начин како се он одржава у овим тешким временима гранични са невјероватним. Стално су у великим финансијским проблемима, али некако успијевају да се такмиче, и може се рећи да постижу за овакве услове сјајне резултате. Штета што ситуација никако да се стабилизује, јер је ток клуб великог реномеа, клуб који има рејтинг, али нема новац. Борац је уз ајвар и ћевапе заштитни знак Бањалуке и требало би то и да заувијек остане.

* ГЛАС: Рукометни клуб Загреб у коме сте ове године сезоне помоћни тренер постиже добре резултате. Какве су амбиције?

САРАЧЕВИЋ: У Лиги шампиона основни циљ је проћи групу. Два кола прије краја јако смо близу томе. Са једним бодом смо сигурно четврти, а у случају побједе над шпанском Лариохом, вјероватно и трећи што би нам у осмини финала обезбиједили нешто лакшег ривала. У SEHA Гаспром Јужни ток лиги жеља је пласман на фајнал-фор, а на домаћој сцени одбрана дупле круне.

* ГЛАС: У Лиги шампиона ове сезоне Загреб је побиједио два моћна клуба, њемачки Кил и француски Париз. Да ли је то наговјештај повратка на стазе старе славе, када је овај клуб био првак Европе?

САРАЧЕВИЋ: Још је рано о томе говорити, али је јасно да је већ сада створена добра атмосфера у клубу и око њега. Публика се полако враћа, дворана је све пунија и вјерујем да није далеко дан, када ћемо бити поново на самом врху.

* ГЛАС: Однедавно је тренер Загреба прослављени југословенски рукометаш Веселин Вујовић. Каква је сарадња са њим?

САРАЧЕВИЋ: Вуја и ја смо другови из некадашње репрезентације, добро се познајемо и за сада је све како се може пожељети. Он је у екипи унио додатну чврстину и дрскост, и то је оно што нам је недостајало.

* ГЛАС: Од 15. јануара до 1. фебруара у Катару се игра Свјетско првенство за рукометаше. Какве су амбиције Хрватске и колико може селекција БиХ на својој дебитантској смотри.

САРАЧЕВИЋ: Циљ Хрватске је увијек бар полуфинале, све остало је неуспјех. Тако је и овог пута. Што се тиче БиХ, која је у групи Б заједно са Хрватском може бити друга, али и шеста. Наиме, БиХ, Македонија, Аустрија, Тунис, али и Иран су репрезентације сличног квалитета и ту свако сваког може да побиједи. Реално, једино је Хрватска далеко квалитетнија од њих и ако се не деси неко чудо сигурно ће бити прва. Ипак, вјерујем да би се БиХ могла под диригентском палицом мог пријатеља Драгана Марковића могла угурати међу три најбоље у групи и тако се пласирати у други круг, што би био велики успјех.

* ГЛАС: Ваш недавни сусрет са бившом кошаркашком дивом Слађаном Голић био је више него емотиван. Зашто?

САРАЧЕВИЋ: Практично смо заједно одрасли и дружењем кроз спорт постали смо истински пријатељи. Путеви су нам се током живота стално укрштали. Она је тренирала у Младом Крајишнику, ја у Борцу. Бранећи боје Југославије били смо учесници Олимпијских игара у Сеулу 1988. године. Потом смо заједно играли у Француској и то у истом граду. Она за Сантаклер, а ја за Бордо. Од нашег посљедњег виђења у шпанској Памплони прошло је скоро 15 година и стварно тренутак када сам је поново видио јако је тешко описати.

Похвале За Избор

* ГЛАС: Давне 1986. године проглашени сте за најбољег спортисту Босанске Крајине. Сада 28 година касније били сте гост на избору најбољих спортиста Републике Српске. Шта за Вас значи овај долазак у Бањалуку?

САРАЧЕВИЋ: Бањалука је град у коме сам се родио, постигао велике спортске успјехе и сваки долазак је за мене препун емоција. Зато је за мене велико задовољство доћи на Избор најбољих спортиста који организује "Глас Српске" и бити међу садашњим, али и бившим спортским великанима, од којих неке нисам видио и пуне двије деценије, можда чак и више. Сама манифестације је феноменално организована и онима који су заслужни за то све похвале. Хвала организаторима још једном на позиву, којем сам се радо одазвао.

Лична карта

Златко Сарачевић рођен је 5. јула 1961. године у Бањалуци, у којој је, као и многи други клинци, успјешан рукометни пут почео у секцији основне школе. Уз много рада, зноја, жеља и прегнућа са "плавима" је стигао до златне медаље на Свјетском омладинском првенству. За Југославију је дебитовао на утакмици против САД-а, новембра 1982. године у Зајечару. У дресу Југославије освојио је злато на планетарној смотри у Швајцарској 1986, те бронзу на Олимпијским играма у Сеулу 1988. Са репрезентацијом Хрватске дошао до Медитеранског злата у Француској 1973. године, европске бронзе у Португалији 1994, свјетског сребра на Исланду 1995, те круне каријере, олимпијског злата у Атланти 1996.

Спортска Породица

Отац Златка Сарачевића, Хамдија, био је дугогодишњи одбојкаш и фудбалер, а од 1959. године рукометаш Борца. Био је члан трофејне генерација бањалучког клуба која је годинама била неприкосновена у Југославији, а одиграо је и неколико утакмица за репрезентацију. Златков стриц, Златан, прослављени је југословенски бацач кугле, који је 1980. био првак Европе у дворани, а годину дана касније припала му је бронзана медаља. Био је учесник Олимпијски игара у Барселони 1992. године, као члан репрезентације независних олимпијских такмичара, коју су представљали спортисти из Југославије у појединачним дисциплина, јер због санкција "плави" нису могли наступити у екипним спортовима.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.