Занимљив животни пут Марије Ђурић, портпарола ФК Борац: Немирни дух не држи ме на мјесту
БАЊАЛУКА - У редовима Фудбалског клуба Борац посљедњих година било је много интернационалаца, а можда највећи међу њима јесте Мариа Ђурић, садашњи портпарол “црвено-плавих”.
Рођена је 1998. године у индонежанском Бандунгу, ишла у вртић у јужноафричком Дурбану, основну школу завршила у Бањалуци, а средњу у главном граду Тајланда, Бангкоку. Послије завршетка студија пропутовала је пола свијета и на крају се опет вратила у Бањалуку, гдје јој се налази највећи дио очеве породице, која је током ратних дешавања родни Двор на Уни замијенила за град на Врбасу.
- Некада постанем превише мирна и једноставно ми недостаје динамике. То је знак да је вријеме за промјене, а најчешће се то односи на мјесто боравка - рекла је на почетку Мариа, која осим српског, енглеског и њемачког течно говори индонежански, а нешто слабије тајландски језик.
На Тајланду се бавила моделингом, а у медијски свијет закорачила је као “сошл медија” менаџер и водитељ на Куво ТВ, да би љетос постала портпарол највећег клуба у Републици Српској.
- Мој животни пут је прилично необичан. Отац Љубомир је радио у Индонезији, одакле је моја мајка Синта Мелати Оливиа. Њих двоје су се упознали на божићној прослави на којој је наступила моја бака, која се као и мајка бавила пјевањем. Убрзо су ступили у везу, потом и у брак, а епилог тога смо мој 19-годишњи брат Стефан и ја - кроз смијех је наставила причу Мариа, која има и полусестру Алексију из мајчиног другог брака.
Родитељи су селили због пословних обавеза, а онда је услиједио и развод, који ју је довео у Бањалуку гдје се доселио и отац.
- Ишла сам у Основну школу “Иво Андрић”, потом кренула у Католичку гимназију и није ми се свидјело па сам отишла код мајке, која је тада радила у Бангкоку. И дан-данас се радо дружим с друговима и пријатељима из школских дана, било да су они у Бањалуци или на Тајланду - наставила је Мариа.
У Бањалуку се вратила пред сам почетак пандемије са жељом да се не задржи дуго, али...
- Иако сам већ договорила да почнем радити у Цириху, одустала сам и одлучила се за понуду у Бањалуци. На том послу сам била двије године и када сам поново хтјела да одем услиједио је позив из Борца. Као дијете сам тренирала ритмичку гимнастику, одбојку, ишла на тенис, са оцем играла голф, а ово ми је био први прави додир са фудбалом. За сада ми је лијепо, али не знам колико ће то трајати - додала је Мариа.
Растанци увијек тешки
Мариа Ђурић је истакла да јој растанци веома тешко падају.
- Поготово ми је тешко када одем у Индонезију код мајке и њене родбине, јер не знам када ћемо се сљедећи пут видјети. Много ми је лакше када напуштам Бањалуку, јер знам да ћу се њој увијек вратити - рекла је Мариа.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
