Владимир Врањеш, рукометаш њемачког Вецлара: Бундеслига стварно најбоља

Дарко Драгичевић
Владимир Врањеш, рукометаш њемачког Вецлара: Бундеслига стварно најбоља

Прелазак у њемачки Вецлар круна је изузетно успјешне каријере бањалучког рукометаша Владимира Врањеша. Његова жеља да наступи у најјачем рукометном првенству је остварена, а први утисци о такмичењу превазишли су сва очекивања.

Врањеш је током каријере с пуно успјеха наступао у БиХ, затим у Шпанији, Мађарској, Бјелорусији и Португалији. Играо је и најквалитетнија европска такмичења, али истиче да је Бундеслига ипак нешто посебно.

Рукомет је међу најпопуларнијим спортовима у Њемачкој, тако да је гледаност и посјећеност мечева на високом нивоу.

- Бундеслига је стварно најбоља на свијету. Тек кад дођеш овдје и осјетиш на који начин се све ради и како праве спектакл од сваког меча јасно је зашто је рукомет толико популаран у Њемачкој. Све је под конац, тачно се зна у минут сваки сегмент пред и након меча. Сви мечеви се преносе уживо, а ту је и студио пред утакмице, изјаве актера, награда за публику. Маркетиншки лига је сјајно праћена и кроз друштвене мреже тако да је све на највишем нивоу. За Нијемце је ово сјајан провод, поред дешавања на терену имају бројне занимације и мимо паркета и не чуди што су дворане пуне - истакао је Врањеш.

Бањалучанин истиче да је знао шта га очекује и да се није плашио изазова, али да је тек на паркету осјетио колико је првенство тешко.

- Играо сам против њемачких тимова у европским такмичењима тако да сам знао шта ме очекује. Био сам спреман на изазове, али сам тек у мечевима стекао стварну слику о квалитету лиге. Само Лига шампиона може да им парира по интензитету мечева. Желио сам да играм против најбољих рукометаша на свијету и то ми се остварило. Првенство је веома изједначено, заиста свако сваког може да побиједи. Тако је разлика између шестог и 16 . на табели само пет бодова. Мечеви су изузетно напорни и не могу да се упореде ни с једном другом лигом на свијету. Игра се брзо, атрактивно и није чудно да има толику популарност. Драго ми је што сам остварио жељу да играм у Бундеслиги - додао је Врањеш.

Његов тим Вецлар се прошле године борио за опстанак. Ове сезоне су такође лоше кренули, а неколико је разлога за то.

- Старт првенства је био лош. Доживјели смо четири пораза, а у игри се осјетио грч. Као да су играчи који су се прошле сезоне борили за опстанак имали, да је тако назовем, трауму због лоших резултата. Уз то имамо новог тренера и тим тако да нам је требало времена да се уиграмо. Како је првенство одмицало заиграли смо пуно боље, успјели смо да остваримо неке важне побједе и кренемо ка средини табеле што је и циљ клуба. Побједе су вратиле самопоуздање екипе и одмах се додатно подигла атмосфера. И сам сам имао проблема с лакшом повредом, а након опоравка сам заиграо на очекиваном нивоу и желим дати пун допринос како би екипа направила што боље резултате - поручио је рукометаш за “Глас Српске”.

Најбољи голгетерски учинак имао је на мечу против Гумерзбаха када је постигао пет голова, а на другој страни је био голман Тибор Иванишевић.

- Сигурно да је то био мој најбољи меч у досадашњем дијелу сезоне. Након меча видио сам се са Тибором, тако да смо наравно мало причали и о Борцу за који је играо. Иванишевићу је Бањалука остала у најљепшој успомени.

Једино на шта је Врањеш требало да се навикне јесте специфично навијање на мечевима рукометне Бундеслиге.

- То је једина ствар која ми је на почетку сметала, та једнолична бука. Увијек волим играти пред пуним трибинама, али требало ми је времена да се привикнем на тај звук клепетаљки и бубњева. За њих је ово забава. Дођу, навијају, друже се - истиче пивот.

Током каријере Врањеш је играо у шест различитих држава па истиче које су то специфичности у најбољим лигама.

- Дефинитивно Нијемци играју веома брз рукомет у којем нема стајања, игра се оштро, кост у кост. Нема попуштања, из добре одбране се настоји што прије до гола. Шпанци су ту пуно више посвећени тактици, док је код Нијемаца брзина и издржљивост ипак главна. Више се тренира - додаје Владимир.

Велики траг у Вецлару оставили су и Владимир Петковић и Небојша Голић. Врањеш наставља њиховим стопама, а истиче да се лако снашао у овом граду.

- Одлично ми је у Вецлару, то је градић са неких 70.000 до 80.0000 становника, има све што је потребно. Посебно ми је драго што је мирно, пуно паркова тако да с породицом имам времена прошетам. Ту су и већи градови на промјер Гисен, а близу је и Франкфурт кад пожелимо нешто више. Важна ми је и близина Дортмунда, збор породице и због летова за Бањалуку - додао је бивши репрезентативац.

Привикавање на нову средину олакшао је и долазак репрезентативца Србије Немање Зеленовића.

- У клубу је иначе права балканска колонија тако да је све олакшало привикавање. Са Зеленовићем се највише дружим јер су нам и дјеца у сличном узрасту, тако да се сад породично окупљамо и дружимо и одмах је све лакше. Што се тиче језика идем на њемачки два пута седмично и веома сам задовољан. Већ сам научио довољно да се могу сналазити током игре и оне основе које су ми потребне за живот. Тренер говори на њемачком тако да настојим да што прије научим већину ствари како бих још боље разумио захтјеве у игри - рекао је на крају Бањалучанин.

Драго ми је због Борца

Врањеш и у Њемачкој прати наступе Борца колико му то обавезе дозвољавају.

- Гледао сам неколико утакмица и драго ми је што је екипа на првом мјесту. Пратио сам дерби против Извиђача који је баш био добар и жао ми је што су пропустили шансу да славе. Смаилагић је заиста добро посложио екипу и то ме радује. Видим и да су фудбалери први као и рукометашице што је свакако за похвалу. Желим им све најбоље и да титуле дођу у Бањалуку, то би им сигурно много значило - рекао је Врањеш.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана