Урош Борзаш, рукометаш Еурофарм Пелистера, за “Глас Српске”: Поносно носим дрес Србије
Када је прије двије године рукометна репрезентација Србије добила појачање у виду тадашњег лијевог бека француског Тулуза, односно до тада члана млађих селекција Мађарске, Уроша Борзаша, многи нису знали о коме се ради. Међутим, момак родом из Сенте је показао ко је и шта је.
Момак са “топом у десници” је са 13 година отишао у Мађарску, а пошто позиви из Србије нису долазили, заиграо је за млађе селекције српских сјеверних сусједа. Када је коначно стигао позив Србије, због правила ЕХФ-а је паузирао три године и након тога је коначно обукао дрес “орлова”. Освојио је и прву медаљу са Србијом на Медитеранским играма прошле године у Орану, када је као један од лидера преводио “орлове” до бронзе.
У разговору за “Глас Српске” Борзаш је открио колико ужива док игра у дресу националног тима и додао да се нада да ће ускоро на његовим и грудима његових саиграча засјати медаља са неког од највећих такмичења.
- Сви жељно чекамо тај резултат. Не може преко ноћи да се оствари. Надамо се медаљи, радимо, мислим да смо пуно напредовали од доласка Тонија Ђероне као селектора. Можда тако не изгледа некад на телевизији, али стварно имамо врхунску екипу. Атмосфера је врхунска. Од првог до последњег, сви се дружимо и на терену и ван њега и чујемо се када нисмо у репрезентацији. Драго ми је што сам део такве екипе, поносан сам што могу да кажем да сам репрезентативац Србије и надам се да ћу и остати - поручио је Борзаш.
ГЛАС: Атмосфера је, и сами сте рекли, нешто што вас као екипу одваја од осталих? Ко је главни за њено креирање?
БОРЗАШ: Жикица Милосављевић. Он је ту владар. Жиле је врхунски човек, пре свега, после тога и тренер. Драго ми је што учи од најбољег, од Тонија Ђероне. Шпански тренери су тренутно најбољи на свету.
ГЛАС: Ваш садашњи клуб Еурофарм Пелистер актуелни је шампион Македоније. Ви сте их појачали. Сигурно неће бити лако одбранити звање најбоље екипе у најјужнијој бившој југословенској републици.
БОРЗАШ: Мислим да је Пелистер познатији у рукометном свету од осталих македонских клубова, уз дужно поштовање свима, пре свега Вардару. Није овај клуб постао славан преко ноћи. Драго ми је што је клуб после 18 година освојио титулу и надам се да ћемо је ми одбранити. Сигурно ће то бити тежи задатак.
ГЛАС: Како сте Ви задовољни у клубу, граду? Како су Вас прихватили у новој средини?
БОРЗАШ: Супер се осећам овде, момци су ме прихватили изванредно и хвала им на томе. Није ми било тешко да се привикнем зато што је Македонија као и Србија. Сви причамо наш језик, неке знам и одраније, тако да стварно уживам.
ГЛАС: Колико пратите српске клубове?
БОРЗАШ: Војводину сам пратио када је играла ЕХФ куп против норвешких екипа. Драго ми је да је донела трофеј у Србију после 22 године. То показује да имамо потенцијал за рукомет. “Воша” ће бити конкурентна и у Лиги Европе. У Добоју је победила Цеље, Загреб, Монпеље... Озбиљна екипа, игра агресивну одбрану и чини ми се да се зна и у нападу шта се ради. Сјајна екипа, добар тренер... Верујем да ће је и остали клубови пратити.
ГЛАС: Да ли бисте заиграли за неки српски клуб?
БОРЗАШ: Зашто да не, волео бих. Партизан, рецимо, ха, ха, ха, велики сам “гробар”. Жао ми је што у Србији досад није било клубова који желе да нападају врх у Европи. Видим да се сада ситуација поправља.
ГЛАС: Гдје видите себе за неколико година?
БОРЗАШ: Можда ћете се зачудити, али Немачка ми није сан. Наравно, свако би волео да игра, рецимо, у Килу или Барселони, највећим клубовима. Засад не видим себе у Бундеслиги, али можда за коју годину...
Добој
ГЛАС: Са екипом Еурофарм Пелистера учествовали сте на добојском ТВ турниру шампиона. Како Вам је изгледало све то?
БОРЗАШ: Први пут сам био у Добоју. Било ми је одлично. Организација је била врхунска, све, од хране до хотела. Јако ми је драго што сам био део те приче.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
