Тина Полетан ове године судила на два свјетска првенства: Најмање проблема имам са боксерима

Тина је прво судила на Свјетском првенству у женској конкуренцији, које је одржано у Индији. На њему је добила одличне оцјене па је стигао и позив да суди мечеве у мушкој конкуренцији на Свјетском првенству у Узбекистану. Круна свега било је финале на овом такмичењу.

- Свјетско првенство је свакако круна моје досадашње судијске каријере. До њега је требало пуно труда, одрицања и образовања. Поносна сам на чињеницу да сам ове године судила на два свјетска првенства, и у мушкој и у женској конкуренцији. Посебно јер сам у Узбекистану, гдје је било такмичење у мушкој конкуренцији, судила од првог кола па све до финала. У Узбекистану је бокс спорт број један, били су изврсни домаћини, тако да су за остале организаторе поставили заиста високо љествицу, јер је све било на врхунском нивоу - истакла је Бањалучанка.

Оно на што је посебно поносна је чињеница да је судила финале, а у четвртфиналу је дијелила правду петоструком свјетском и троструком олимпијском шампиону Кубанцу Хулију Цезару ла Крузу, гдје је добила највише оцјене.

- Добијала сам веома атрактивне мечеве, посебно то четвртфинале у којем су се састали свјетски шампиони је било за памћење. Одличан меч и тежак испит који сам положила. Такође имала сам ту част да водим финале у којем је био домаћи боксер Хасанбој Дусматов, а тај меч је гледао и предсједник Узбекистана - поносно је открила Тина.

А пут до врха није био лаган. Тина се за позив судије одлучила на приједлог мајке Дијане.

- На почетку сам се бавила спортом и нисам ни сањала да ћу бити судија. Та идеја је дошла спонтано од мајке и то ми се свидјело, јер сам се дивила како они контролишу дешавања у рингу. Били су сви скептични на почетку, јер тада код нас није било женских судија. На почетку ме нису прихватили како је требало, али нисам одустајала. Имала сам јасан циљ да желим да успијем и на крају сам га ево у потпуности остварила - додала је Тина.

А пут до суђења на Свјетском првенству није нимало лаган. Тина је са само 18 година положила први испит за националног судију, а затим слиједи још већи рад и напредак. Она је почела од домаћих лига, преко регионалних такмичења, а затим су слиједила све већа и већа искушења.

Током каријере судила је и првенства Европе, као и остале континенталне шампионате. Затим Медитеранске игре, Краљевске Комонвелт игре те квалификације за Олимпијске игре. Ту су наравно била и свјетска првенства за млађе категорије. Све то је морала да прође да би одсудила свјетска првенства.

- Пут до врха је пун препрека и тешког рада. Била сам на почетку најмлађи и први женски судија у БиХ. Након што сам положила за националног судију наставила сам са учењем и затим сам полагала за међународног боксерског судија. Имала сам сјајне менторе и уз мој рад успјела да положим и добила прву звјездицу. Полаже се усмени па практични дио. Уз то на сваком мечу који судимо имамо контролоре који нас оцјењују и то даље утиче на наше оцјене. Успјешно сам напредовала, а након прве другу звјездицу сам добила код чувеног Терија Смита. Трећа звјездица је највеће судијско звање, а њу сам зарадила са 23 године. Ту сте већ међу елитним боксерским судијама и идете на највећа такмичења - објаснила је свој пут.

И док је пут до звања прожет тешкоћама и понекад неразумијевањем околине, у рингу за Тину није било проблема.

- Најмање проблема имам са боксерима. Они поштују судије у рингу, немају предрасуде због пола и њима је једино важно да се поштено суди. Све остало их не интересује. Један од најважнијих елемената за успостављање равнотеже јесте ауторитет. Ако покажете ауторитет и знање, онда вас боксери цијене. Судија мора бити потпуно фокусиран на оно што боксери презентују, никако под стресом или било каквим притисцима -  поручила је Полетанова.

А управо је то највећи проблем за судије да остану потпуно концентрисани на меч, посебно кад имају неколико дуела на којима треба да суде.

- Концентрација у рингу је веома важна. Морате бити максимално фокусирани на сваки детаљ и кад уђете у ринг онда мислите само на то. Због тога између мечева настојим да се што више одморим. Мало читам књиге, затим се опуштам да бих што спремнија ушла у ринг и да бих могла да будем концентрисана на сваку борбу. Како сам и сама била спортиста знам колико је важно бити правичан у рингу, јер ти момци и дјевојке заиста напорно раде да би остварили што боље резултате.

Тина је судила на већини првенства, а остао јој је још само један циљ.

- Наравно да је највећи сан да судим на мечевима на Олимпијским играма. Да ли ћу ићи или не то не зависи само од мене и од мог суђења, већ о томе доноси одлуке Међународни олимпијски комитет. Видјећемо, ја треба да радим и будем што боља. Свако ми је такмичење веома драго и сваком приступам са истим жаром и то морам да напоменем. Од такмичења млађих категорија до Свјетског првенства се радујем и настојим да научим нешто ново - додала је она.

Највећа сатисфакција су јој добре оцјене контролора, а највећа награда могућност да упознаје нове државе и људе.

- Имала сам ту срећу да будем у заиста пуно држава и да их упознам, колико ми то наравно обавезе дозволе. А посебно ми је драго што сам упознала бројне пријатеље на овим такмичењима, тако да имам познанике у многим земљама и често се чујемо - поручила је Тина на крају.

Без емоција према брату

Тина долази из спортске породице, а њен брат Сандро је познати боксер. Управо она је једном приликом судила меч на првенству БиХ.

- Недостатак судија у БиХ утицао је на то да сам морала да судим брату на првенству, што према правилима није дозвољено. Поносна сам како сам одсудила тај меч и данас ми колеге честитају и кажу да сам урадила добар посао, јер сам у потпуности искључила емоције и потпуно "заборавила" у рингу да ми је Сандро брат. Била сам потпуно непристрасна - поносна је Тина.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.