Стефан Додић, рукометаш Војводине, за “Глас Српске”: Бањалука идеална за опоравак

Младог средњег бека Војводине, тек што се опоравио од тешке повреде кољена због које је паузирао три мјесеца, задесио је проблем са мишићем.

Период рехабилитације проводи у Бањалуци заједно са физиотерапеутом свог клуба Ненадом Бабићем. Додић је паузу између терапија искористио да присуствује једном тренингу екипе ОРК БЛ, на којем је своје искуство подијелио са играчима бањалучког прволигаша. Стефан је пронашао времена и за “Глас Српске” и открио нам откуд баш у граду на Врбасу, односно како тече процес опоравка. Такође, дотакли смо се још неких детаља из његове каријере.

- Пријатељи који су већ били овде и радили ову терапију, коју ја радим, препоручили су ми Бањалуку. Направио сам добар потез, имам идеалне услове. Битно је да смо лоцирали проблем. Све сам дао да опоравим колено. Срећа је да ово са мишићем није ништа озбиљно, ово се решава за месец, месец и по дана, плус треба да ојачам квадрицепс. Надам се да ћу у што краћем року бити спреман за повратак на терен. Изгубио сам тонус, нисам изгубио превише мишића. Све је то негде нормално за такву врсту повреде, односно хроничну упалу патела - рекао је Додић.

ГЛАС: Прије пет мјесеци сте постали играч Војводине. Дјелује као да су Вам “лале” биле суђене, јер сте и раније били на мети Новосађана.

ДОДИЋ: Драго ми је да сам се коначно вратио кући. Ради се о озбиљном пројекту. Људи из клуба ми верују. Дали су ми времена да се опоравим, имају стрпљења за мене. Знали су да имам проблем са коленом. Хвала им на томе. Једва чекам да се вратим на терен и да поново заиграм.

ГЛАС: Прошле сезоне сте бранили боје Загреба. Како Вам је било у Хрватској?

ДОДИЋ: У Хрватској је било супер. Искрено, криво ми је што нисам остао још једну сезону. Нудили су ми да останем, имао сам све. Ипак, мислио сам да ћу се снаћи у Цељу, да ћу добити минутажу као и у Загребу, испоставило се да сам погрешио. На грешкама се учи.

ГЛАС: Каква су Ваша искуства из Македоније? Играли сте у Металургу, Охриду и Вардару.

ДОДИЋ: Није ми било свеједно, рано сам отишао у Македонију. Било је то велико искуство, јер сам као мали научио да живим сам, рано сам ојачао, да тако кажем. Радио сам оно што волим. Само сам желео да добијем лопту и играм рукомет. Научио сам доста у том периоду, да нема пуно емоција у спорту. Што пре схватите да је све то посао од којег живите, биће вам лакше.

ГЛАС: Доста тога сте прошли иако имате свега 21 годину.

ДОДИЋ: Можда сам неке одлуке донео исхитрено, али добро, млад сам био. Мислим да сад доста рационалније размишљам.

ГЛАС: Били сте право откровење Свјетског првенства у Катовицама почетком прошле године.

ДОДИЋ: Велико је то искуство. Искрено, јесам очекивао позив, али нисам очекивао да ћу бити у 18 играча који путују на Светско првенство. Кад сам видео да ћу ићи, рекао сам себи: “О. К, вероватно ћу бити на трибинама и нећу имати неку улогу”. Међутим, прву утакмицу сам одмах био у саставу и поклопиле су се коцкице да одиграм све утакмице добро. Тадашњи селектор Тони Ђерона ми је стварно доста веровао и од првог дана када је дошао, дао ми је да играм у квалификацијама против Француза. Тада сам дебитовао са 17 година.

ГЛАС: Како сада гледате на бронзу освојену на Европском првенству у Португалији са јуниорском репрезентацијом? Тамо сте проглашени за најбољег играча.

ДОДИЋ: Често погледам утакмице које смо играли на том првенству. То је једна фантастична екипа из које ће већина играча израсти у носиоце сениорске селекције. Тамо смо имали једну невероватну хемију, као мало која екипа. Борили смо се један за другог и то се на крају исплатило. МВП награда коју сам освојио је производ игре целе екипе. Без саиграча ништа не бих могао. Више ми је значила бронза од индивидуалног признања.

ГЛАС: Остаје жал што нисте могли учествовати на Свјетском првенству у Грчкој и Њемачкој годину дана касније. Без Вас су  момци били четврти на крају.

ДОДИЋ: Нисам могао бити с њима због повреде колена коју сам зарадио у Загребу. Физиотерапеут и доктор су ми рекли да је најпаметније да одморим колено, да сам префорсиран. Гледао сам их и поносан сам на моје другове.

Ројевић и Вујин

ГЛАС: Како гледате на чињеницу да је тандем из Вашег клуба на челу рукометне репрезентације Србије, Борис Ројевић је селектор, а Марко Вујин спортски директор националног тима.

ДОДИЋ: Мислим да то што њих двојица раде у Војводини могу да пренесу и у репрезентацију Србије. Обојица раде сјајан посао, а о томе сведоче резултати. Они су 24 часа у рукомету, све ће урадити да врате српски рукомет тамо где припада. Потребно је, наравно, време јер у селекцији има играча који нису пре играли за репрезентацију.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.