Српска одбојкашица преживјела пакао: Пријетили јој ножем, па уперили пиштољ у главу
Српска одбојкашица Александра Узелац, која игра за бразилски Флуминенсе, испричала је да се два пута нашла у животној опасности.
Она је за ''Мозарт спорт'' испричала како је преживела два инцидента у Рио де Жанеиру.
"Враћала сам се са другарицом са вечере, возиле смо бицикл по стази која је предвиђена за то. Поред је тротоар за пешаке, онда део где је засађено дрвеће - около је корење и камење, па онда пут којим иду аутомобили - који је нижи, није у истој равни. У суштини немогуће је са стазе да изађеш бицклом на пут... Ја сам ишла прва, она иза мене. Како сам се залетела - двојица су налетела на мене. Подигли су мајице и извадили ножеве. Ма то су буквално биле мачете - баш огромни ножеви. Не знам ни како су им стали испод мајице. Кренула сам да вриштим и нисам знала шта ћу. Скренула сам на тај пут... Могу да кажем да ме сам бог спасао јер нисам чак ни пала с бицикла, а излетела сам на пут где су аутомобили, мотори", рекла је Узелац за ''Мозарт спорт''.
Потом је додатно појаснила како се ситуација развијала када је напад пријавила полицији.
"Могао је да ме удари ауто или било шта друго. Другарица није успела да пређе, него је пала. Ја сам возила преко тог корења као никад у жвоту... Један је кренуо за мном, а други је отишао код ње. Стала сам, бацила бицикл, сачекала њу и заустављала кола. Нисам могла ништа друго... Стао нам је такси, некако смо улетеле и заједно смо отишле до полиције. Тамо нису ништа урадили, само су нас одвезли касније кући. Све се то десило врло близу полицијске станице. Веома сам се истраумирала, било је баш језиво и никако не могу ту слику - када они крећу на нас ножевима - да избацим из главе. Нико није пришао да нам помогне јер људи не знају шта тим нападачима може да падне на памет и на шта су спремни".
Само десетак дана касније опет била на мети разбојника.
"Враћала сам се из клуба до стана, била сам са другарицом на вечери. Пре тога смо гледале фудбалере Флуминенсеа, све је било супер. Зауставиле смо Убер, ушле у кола... Ја сам мом дечку Данилу написала поруку да је све у реду и да стижем кући за 30 секунди, пошто живим 100 метара од клуба. Гледала сам у телефон, а другарица ме ухватила за руку и почела да виче: "Узи, Узи, Узи...". Ја погледам, кад оно испред нас стоје два аута, иза такође, поред два мотора. Излазе мушкарци са фантомкама и пиштољима. Двојица су стала испред кола, а остали су на свака врата покуцали са пиштољем. На португалском су викали да им дамо све што имамо. Отворили су врата и уперили нам пиштоље у главу", испричала је Александра.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
